Пише: Емануела Станковић (Блог о социјалном укључивању)
“Ромкиња си и студирас?! Свака ти част.” Често наилазим на овакве коментаре који ми ни мало не импонују. Бити ромске националности, на жалост и даље представља припадност друштвеној маргини.
Иако са ниском стопом образовања, ромско друштво нуди мноштво будућих као и квалификованих лекара, адвоката, менаџера, економиста, инжењера… Овакви људи су у сенци и често нису друштвено прихваћени због своје националне припадности, па је то управо један од разлога што млади, образовани Роми и Ромкиње неће отворено говорити о својој националној припадности. С друге стране су они ромски студенти који дају све од себе да укажу на важност националног идентитета, који отворено говоре о свом пореклу и тиме осветљавају образ својој нацији.
Бити студент са собом носи одређене чари, али често те чари многи ромски студенти никада не осете. Студирање је данас веома скупо, може се рећи прави луксуз. Некада није довољна само воља и одлично предзнање, неопходан је и новац. Да би решила овај проблем, Влада Србије је увела афирмативне мере при упису Рома и Ромкиња на жељене факултете. Иако недовољно ефикасан и ажуран, овај систем је допринео повећању броја академских грађана ромске популације. Међутим, многи млади Роми и Ромкиње нису обавештени о праву на бесплатно факултетско образовање, па га самим тим и не користе. Често се афирмативне мере злоупотребљавају, тако што се на факултете уписују студенти већинског становништва као припадници ромске националности.
Али сиромаштво и дискриминација свакако нису једини проблеми са којима се сусрећу млади Роми и Ромкиње. Према истраживањима које су спровели чланови Удружења младих Рома Србије, основни проблеми младих Рома и Ромкиња везани су за активизам и партиципацију, ромски национални идентитет, безбедност и слободно време.
(…)
Текст “Студенти са маргине” Емануеле Станковић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар