Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Домаћа, невладина и непрофитна организација Praxis у сарадњи са Civil Rights Defenders-ом и уз финансијску помоћ Шведске агенције за међународну сарадњу спровела је истраживање о приступу Ромкиња социоекономским правима у Србији. Истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Правна помоћ и заговарање – приступ правима и борба против дискриминације Рома“ и за циљ је имало да пружи информације о приступу Рома и Ромкиња праву на здравље, образовање, запошљавање, социјалну помоћ, као и информације о условима становања. Истраживањем је обухваћена и родна перспектива што подразумева и испитивање положаја жена у односу на мушкарце из истих заједница. Истраживање је спроведено у десет општина са југа Србије: Алексинцу, Прокупљу, Бојнику, Бору, Куршумлији, Лебану, Лесковцу, Белој Паланци, Крушевцу и Књажевцу, у периоду од фебруара до августа 2015. године, при чему је испитано укупно 100 Ромкиња и 100 Рома.

Приликом истраживања о приступу праву на здравствену заштиту као главна препрека остваривању овог права наводи се непоседовање здравствене књижице, а као кључни разлог за то наведен је недостатак осталих докумената неопходних за издавање исте. Истраживање је обухватило и питања о третману припадница ромске националне мањине у здравственим институцијама, при чему је 83% њих одговорило да је задовољно начином на који се особље односи према њима, док је 10% испитаница рекло да није задовољно, најчешће истичући да је здравствено особље нељубазно и грубо. Као кључни проблем аутори студије навели су да испитанице најчешће и не знају да препознају дискриминацију, чак ни онда када је она директна, а нарочито када је реч о прикривеном облику дискриминације.

Део истраживања који се бавио остваривањем права на социјалну заштиту односио се на испитивање броја корисника овог права, разлика између мушкараца и жена при остваривању овог права, као и односа запослених у центрима за социјални рад према припадницима ромске националне мањине. Као и код права на здравствену заштиту, приликом остваривања и овог права главна препрека је недостатак докумената, а што се тиче односа социјалних радника према њима, 58% Ромкиња одговорило је да је задовољно начином на који им се обраћају социјални радници, док је 24% одговорило да је незадовољно. Резултати су такође показали да су носиоци права из социјалне заштите углавном мушкарци, што указује да су они традиционално виђени као представници породице.

Приликом истраживања приступа образовању утврђено је да су неки од најважнијих разлога за прекид школовања лоша економска ситуација, удаљеност школе, обавеза чувања млађе деце, као и однос непосредне околине према школи. Истраживањем је утврђена и разлика у нивоу образовања испитаница у односу на испитанике, што се објашњава присутношћу патријархалног поимања улоге жене у породици. Осим тога, као битан проблем при остваривању овог права наводи се и дискриминација од стране школског система и чести случајеви слања ромске деце у тзв. специјалне школе.

У делу истраживања о праву на рад и запошљавање закључено је да већина испитаних углавном обавља тежак физички рад на црно и да је само незнатни део испитаних запослен у складу са законском регулативом. Такође, идентификована је и велика разлика у запошљавању између испитаница и испитаника, само 35% жена је изјавило да остварује неку врсту прихода насупрот 85% мушкараца. Када је реч о пријави код Националне службе за запошљавање највећу препреку за приступ овим правима чини недостатак личних докумената.

Као један од најозбиљнијих проблема са којима се суочавају припадници и припаднице ромске националне мањине наведен је проблем становања, с обзиром на лоше услове и проблеме везане за непостојање правне сигурности стамбеног статуса и могућност принудног исељења. Роми и Ромкиње који живе у неформалним насељима налазе се у посебно тешкој ситуацији, при чему је највећи проблем приступ канализационом систему. Укупно 45% испитаница потврдило је да објекат у коме живе нема канализацију, што представља озбиљан здравствени проблем. Осим тога, резултати су показали и да постоји велика разлика између мушкараца и жена по питању власништва над објектима у којима живе, жене су носиоци права у само 8% случајева.

Резултати студије указали су на лош положај ромске националне мањине, нарочито припадница женског пола, што указује на хитну потребу побољшања како генералног социоекономског положаја ромске националне мањине, тако и положаја жена унутар самих заједница како би се остварило пуно поштовање њихових људских права и превазишле патријархалне улоге и стереотипи.

Текст целокупног истраживања можете погледати на следећем линку.