Влада Републике Србије
Пише: Јасмина Тешановић (Блог о социјалном укључивању)
Да ми је неко некад рекао да ћу гледати опсесивно soap оперу Сулејман, наљутила бих се или од срца насмејала.
Није да сам сноб али све ове године сам одолевала што милом што силом општој хистерији уживљавања, од Династије до Сретних људи. Има нешто политички болесно кад људи почну да живе туђе животе а не своје, из дана у дан. Плус заиста су све те серије које су ми се нудиле постајале крајње досадне, предвидљиве и глупаве.
И онда је дошао Секс и град: многе моје другарице су поклекле, фине и паметне жене и девојке. Али ја не, поред најбољих намера тек та серија ме је нервирала, а не само досађивала. То пренемагање женско, лажна еманципованост, стереотипија, површност… помислила сам да је готово са мном: и онда откријем сасвим случајно Сулејмана: на београдским улицама, код препродаваца пиратских цедеова. Из чисте радозналости упитах, а шта то продајете толико упркос милицији која вас прогони… Па сви то гледају, ево имамо јефтино, све епизоде. Не живим више у Београду и баш ме занима кад дођем шта то сви гледају… Видећи да оклевам продавац ми каже: имам ја боље за вас ако хоћете све филмове кандидоване за Оскара ове године! Не, не, дошло ми је да вриснем, мој снобизам нема граница, тек што не волим холивудске филмове! И то од ране младости никако не могу да променим! Одмах зато зграбим Сулејманов цеде, првих седам епизода и тутањ. Не знам дал’ милиција кажњава и продавце и купце као кад је дрога у питању!
И одгледах поштено првих седам, па на улицу да купим још двадесетак и тако даље: костими су одлични, прича мање више веродостојна колико то може бити једна soap опера која говори о времену из кога није баш остало много доказа. Али оно што је мене заиста ухватило то је као неко психоаналитичко отварање путем непатвореног размишљања о женама у харему. И шта је харем уопште, био јуче односно данас. Одједном сам схватила да та борба за опстанак које девојке и жене и мајке имају у харему јесте далеко истинитија и освешћенија позиција од рецимо савремених помодних прича из Секса и града; где се све врти око мушкараца и новца и одеће чак и онда кад су те девојке наводно слободне и самосталне.
И онда почнем да схватам како та ситуација ривалства међу женама, мизогинија као и конфликтна позиција жене мајке која нема моћ над својим животом и својом децом, заправо никад није престала. Али бар сада знамо одакле је све кренуло. Сетим се истинитих прича о разводима односима са бившим и будућим женама мушкарца, приче о манипулацијама децом и новцем. Патријархат, у харему па све до Секса и града у fancy Њујорку. С муком у стомаку сам почела да гледам приче о злу, ма какав секс! У харему секс је средство а не циљ, и то сасвим безазлено средство у односу на остала као што су убиства и протеривања, које омогућава голо преживљавање поданица, робиња или царица. Ниједан лик не успева да задржи морални интегритет, ниједна жена после десетак епизода више није ни добра ни зла: свака је прешла границу пристојности и људскости. Неке то раде унапред неке из одбране, а ни мртве нису поштеђене зла. Та огромна морална празнина надокнађена декором, костимима и накитом осликава се и у мушким ликовима, само што су мушкарци далеко моћнији политички и физички.
(…)
Текст “Сулејман″ Јасмине Тешановић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар