За шампиона регионалног Форума за зелене идеје Фондације браће Рокфелер ове године проглашена је Аница Симовић из Рашке. Њена идеја да соларном сушаром за воће, поврће и лековито биље упосли себе и чланове породице донела јој је прво место у конкуренцији 15 идеја (по три првопласиране са националних такмичења из пет држава региона).
Иако се наша земља тек прошле године укључила у програм Форум за зелене идеје Фондације браће Рокфелер, представници Србије освајају признања. Победником регионалног одмеравања снага ове године проглашена је Аница Симовић из Рашке. Пре тога освојила је друго место на националном конкурсу, чиме је и стекла услов да буде у тиму наше земље на међународном завршном Форуму, одржаном крајем лета у Македонији.
Како сада признаје, током финала је била скептична да ће се уопште наћи на некој од лествица победничког постоља, а камоли оној највишој.
– Уопште нисам баш била задовољна како сам држала презентацију. И жири ми се учинио недовољно строгим, помало незаинтересованим. Мада, сви из нашег тима рекли су да сам била одлична, присећа се такмичења Аница која је по занимању технолог и ради у млекари.
Управо у тренуцима док је жири проглашавао да је идеја о сушари којом се прерађују локални производи по еколошким стандардима и ангажује локално незапослено становништво из Србије најбоља, чланови породице су јавили да су продали прве производе на Сајму боровнице на Копаонику.
Аница Симовић додаје да је идеја о послу потекла од њеног девера (брата њеног супруга) Зорана Симовића. – Родитељи су ми из околине Прокупља и у нашој породици смо се бавили сушењем лековитог биља, пре свега невена и камилице, тако да сам имала знање, наставља она.
Са скромним средствима набавили су сушару у мају ове године и некако у исто време чули за конкурс Форум за зелене идеје тадашњег BCIF-а (сада Фондација Траг). Пријавили се и у конкуренцији 108 идеја ушли у национално финале. Од девет најбољих проглашени су другим.
– То је свакако био подстрек. Сушара је добар посао и одличан начин за самозапошљавање. Ми смо се определили за ону мањег капацитета. У зависности од тога шта се суши, капацитет је до 240 килограма током 24 сата. Читава породица је ангажована. Ја сам главни технолог, девер се бави менаџментом, пласманом, маркетингом. Супруг је електротехнички инжењер, па је задужен за одржавање. Прерађујемо боровницу, купине, јабуке, крушке, грожђе, шљиву, шаргарепу, пашканат… Од лековитог биља: кантарион, невен, зову, дивљу нану, набраја она.
Погодност је то што је област око Рашке богата овим даровима природе. Има и сакупљача. Али највећи проблем је пласман робе.
– Наши производи су у складу са HACCP стандардима. Потпуно су еколошки, немају никаквих хемијских агенса. Зато на око нису лепи. Имају тамнију боју у односу на оне индустријски прерађене који су јарких боја, а што се постиже сумпорисањем. Са друге стране, проблем је и што су мали капацитети, па не можемо да кренемо на инострано тржиште где бисмо сигурно пре нашли купце, сматра Аница.
А да су производи из сушаре укусни, и пре свега здрави, потврђује анегдота.
Каде су их посетили гости из Русије, понудили су листићима сушене јабуке. Били су фасцинирани, па су Симовиће питали какав је то одличан, а необичан „чипс“ у Србији?
Успех у Македонији је породици Симовић дао нови ветар у леђа. Као првопласирани, награђени су новчаним износом од 10.000 евра.
Планирају да уложе у сушару, тако што ће почети са откупом биља и воћа од малих откупљивача, и да евентуално изграде хладњачу, како би могли да раде и од октобра до маја.
Оставите коментар