Тежак положај незапослених у Србији : Инклузија

Novčanik Србија је према неким од кључних показатеља социјалне заштите, попут обухвата пензионог система и накнада за незапосленост, при самом европском дну, показао је извештај Међународне организације рада објављен 3. јуна. У извештају се посебно истиче погубан утицај мера штедње на социјалну заштиту будући да је 122 влада у свету ове године смањило јавну потрошњу. Посебно се указује да само 27% светског становништва има приступ потпуној социјалној заштити.

Став Међународне организације рада је да социјална заштита представља оруђе од кључног значаја за смањење сиромаштва и неједнакости, између осталог јер побољшава здравље и способност посебно осетљивих слојева становништва. Тиме она само добија на значају у доба кризе када се број сиромашних повећава.

Док је велики број земаља у првом таласу кризе 2008. и 2009. године одговорила плановима за подстицање привреде укупног износа 2.400 милијарде долара, од чега је четвртина потрошена за социјалну заштиту, одговор је од 2010. постао другачији,. Тада су се многе владе упустиле у мере буџетске штедње, упркос томе што је постојала јака потреба да се продужи подршка осетљивим слојевима становништва и стабилизује ниво потрошње.

“Упркос увреженом мишљењу, мере за сеђивање буџета нису се спроводиле само у Европи. Уствари, не мање од 122 владе у свету је смањило јавну потрошњу у 2014. години, од чега 82 земље у развоју”, објаснила је директорка одељења за социјалну заштиту МОР-а Изабел Ортиз.

“Ове мере односиле су се на реформе пензионих система, као и здравствених система и система социјалне заштите и често су подразумевале смањење покривености или финансирања система, укидање субвенција, смањење броја запослених социјалних и здравствеих радника или ограничавање њиховоих плата”, навела је она.

Оцена Ортизове је да је терет среднивања буџета пребачен на становништво у тренутку када је тешко пронаћи посао, па је подршка потребнија него икад.

“Међународна заједница је 1948. године као унивезално људско право препознала социјалну заштиту и здравствену негу за децу, незапослене особе радног узраста који су незапослени или доживели несрећу и за старе”, истакла је заменица генералног директора Међународне организације рада Сандра Поласки.

“Међутим, за велику већину светског становништва 2014. године обећање универзалне социјалне заштите још није испуњено”, навела је она.

Тежак положај незапослених и старих у Србији

Србија је међу земљама које су већ у првом таласу кризе, смањивши максимални период у којем може да се прима накнада за незапосленост, као и износ накнаде. Незапослени сада могу да рачунају на накнаду од три месеца уколико су имали стаж од годину до пет година, до највише годину дана за стаж дужи од 25 године и ограничена је на 60% виши износ од минималне зараде.

На тежак положај незапослених у Србиј посебно указује податак да ни свака 10. особа без посла не може да рачуна на накнаду за незапослености.

У Србији наиме 8,8% незапослених добија накнаде, односно 9,9% незапослених мушкараца и 7,8% жена, по чему је Србија у самом светском дну, слично Кини и Алжиру. Од европских земаља испод су Албанија, Македонија и Босна и Херцеговина.

У већини земаља у свету тај удео је знатно виши. Просек за Западну Европу износи 64%, светски просек 12%. У Црној Гори накнаду прима 35,6% незапослених, у Хрватској 20%, Румунији 35,6%, Бугарској 25,6%, а у неким снажнијим економијама удео је и драстично виши, па тако у Немачкој износи 88% а у Аустрији 90,5%.

О томе да су потребна додатна улагања у социјалну заштиту у свету сведочи и податак да се само 0,4% БДП-а у свету издваја на подршку деци и породици, што варира између 0,2% у Африци и Азији и пацифичком региону и 2,2% у Западној Европи. У Србији су улагања око 1% БДП-а, што је слично просеку од 0,8% за централну и источну Европу.

“Ова улагања би требало повећати, с обзиром на то да сваког дана умире 18.000 деце, од којих би се великом броју двољном социјалном заштитом могао спасити живот”, истиче се.

У свету влада неједнакост и у погледу социјане заштите радника, на пример за случај незапослености, рађања деце, хендикепа или несреће на раду. Издвајања иду од 0,5% у Африци до 5,9% у Западној Европи, а у Србији износе 3%, што је мање него у већем делу богатих земаља, али више него у неким земљама региона попут Црне Горе, Бугарске и Румуније.

Са друге стране, за пензије и друге видове подршке пензионерима издваја се око 13%, што је у самом врху и међу земљама с високим приходима, а на првом месту међу земљама са средњим приходима међу које је Србија сврстана.

Упркос томе, Србија је по уделу људи који испуњавају старосни услов за пензије и остварују их при самом европском дну, са мање од 50%.

По проценту људи старијих од 15 година који доприносе пеннзионим фондовима Србија је при дну у Европи, са 61,1%. Овај проценат варира од 100% у Шведској, Холандиј, Ирској и Мађарској до 43,3% у Албанији.

Када је реч о здравству, процена је да је у Србији покривено 92,1% становништва, да се из “џепа” плаћа мало више од 36%, што је у рангу земаља попут Македоније и Малте, као и да су лична издвајања по становнику 2011. износила 147,4 долара, а владина потрошња на здравство по становнику 253 долара.

Написао: С.В., преузето са www.euractiv.rs