Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пишу: Бојана Митрићески Анђелковић и Слађана Јовић (Блог о социјалном укључивању)

Образовање не треба да буде механички систем који функционише по принципима наредби које даје наставник/ца и примене усвојених наредби, већ образовање треба да прати основне процесе самосталног закључивања, природне фазе развоја и напретка код наставника/ца и ученика/ца. Радозналост је мотор достигнућа, а деца спонтано и срећно уче ако се заинтересују. За то је потребно да се наставник/ца потруди и подстакне, пре свега, своју креативност и индивидуалност.

Многи сматрају да је увођење пројектне наставе у образовни систем скоријег датума и да је повезано са новим технологијама. Међутим, 30-тих година прошлог века у образовну праксу уводи се пројектна настава коју алтернативно називају и образовање искуством, а циљ је био да се у традиционалну наставу уведу истраживачке методе и да се на тај начин повећа активност ученика/ца. Проблемски орјентисан процес наставе који прати логику развија интердисциплинарно истраживање током рада и решава отворене проблеме кроз игру. Тако се повезивањем пројектног облика наставе са тематском наставом реализује образовање искуством које ученици стичу у непосредном раду.

Тематска настава подразумева садржаје различитих дисциплина организоване у логичке целине око једног проблема или теме, у функцији вишестраног расветљавања проблема које се истражује. У нашем случају, реч је о – анализи воде. Часови су организовани за ученике/це узраста петог и осмог разреда. Наставнице су пратиле наставни процес и помагале у развоју веза између млађих и старијих ученика/ца, где су старији ученици/це били у улози наставника. Такође, ученици/це који имају тешкоће у учењу били су укључени у ове активности, уз подршку другова и другарица током радионица.

У наставку вам представљамо часове које су реализовле наставница хемије Слађана Јовић и наставница географије Бојана Митрићески Анђелковић, као тематску наставу у оквиру неколико предмета: хемија, географија и биологија.

Идеја да радимо анализу воде јавила се код самих ученика и ученица. У оквиру часа географије обрађивана је тема о заштити животне средине. Како бисмо боље упознали флору и фауну океана, договорили смо се да организујемо изложбу фотографија под водом. Ученици/це су одабрали фотографије по личном избору о живом свету који су изучавали на часовима биологије и припремили их за подводну изложбу. Фотографије су одабрали сами, упаковали их у прозирну фолију и вакумирали како би биле изложене у води. Како бисмо на најбољи начин упознали подводни свет, посетили смо локални базен и уз помоћ инструктора рењења заједно заронили у галерију подводних фотографија морског, речног и језерског биљног и животињског света, које су ученици видели у природној средини – у води. Фотографије су подељене према врсти воденог станишта у групе и тако постављене уз зидове унутрашњости базена да чине целине. Инструктори су вршили обуку роњења у базену где су са ученицима посматрали фотографије. Сарадња школе са ронилачким клубом текла је током целе године кроз различите активности. Базен је омогућио ученицима непосредан осећај другачијег простора за живот и увид у различита окружења која наша планета омогућава разним биљкама и животињама.

Интересовање ученика/ца за овај облик непосредне наставе у окружењу ван учионице, био је изаразито мотивишући, а ученици са тешкоћама у учењу показали су велико интересовање да се укључе. Запазили смо да су се осетили оснажено, јер су препознали да имају исте страхове као и остала деца из групе, да деле исте потребе, што их је додатно на позитиван начин повезало са вршњацима и вршњакињама. Они су приступили анализи подводних фотографија на исти начин као и остала деца. Препознали су медузе, морске звезде, корале, алге, различите врсте риба и ракова са нашег речног подручја, биљке које расту у околини Облачинског језера у близини нашег града и др. Научили су прве технике роњења и дисања уз помоћ боце са кисеоником и осетили су слободу у координацији покрета коју вода дозвољава. После ове активности, на редовном часу повела се дискусија шта ће бити са флором и фауном уколико наставимо да загађујемо планету, али и какву заправо воду пијемо. Тако се наметнула тема и задатак да извршимо анализу воде.

Наставни процес подразумевао је постављање хипотезе колико је кисела вода коју пијемо у односу на друге врсте вода које су у окружењу: кишницу, речну воду и изворску воду коју је могуће наћи у одређеним крајевима нашег географског подручја, али и како киселост утиче на здравље људи. Наставак рада је проширио сазнања ученика/ца о одређивању киселости и базности супстанци, која вредност киселости или базности је одговарајућа за људски организам и како се то одређује помоћу природних супстанци или помоћу уређаја за мерење киселости. Овај део наставе проширио је сазнања ученика/ца о врстама вода које су ученици/це узорковали, које су одлике тих вода и како су класификоване према пореклу. Анализа географског порекла воде и киселости указала је и на разлику у живом свету које прати различите локалитете.

Процес наставе текао је тако да смо се поделили у групе и свака је добила истраживачке задатаке према својим афинитетима. Прва група је узорковала воду са различитих локалитета. Они су изабрали да раде на терену и да истраже врсте вода у нашем крају према географском пореклу, па су узорковали речну воду, кишницу, изворску воду и воду са чесме. Ученици/це са тешкоћама у раду одабрали су да донесу воду из свог окружења и уз помоћ родитеља су узорке прибавили и донели у школу где смо их анализирали. Родитељи су пружили подршку током узорковања, а организовањем у групама показао се висок степен сарадње и комуникације.

Друга група мерила је киселост узорака вода и упоређивала податке добијене радом са rH-метром у односу на промене боја при раду са раствором купуса. У овој групи је код ученика са тешкоћама изазов био фокусирати пажњу и поспешити концентрацију приликом рада. Употреба апарата за мерење киселости подразумевала је повезивање бројева са дисплеја и скале киселости. Приликом промене боје раствора у епруветама код употребе раствора купуса, који реагује на различите средине другачијом бојом, ученици/це са тешкоћама у раду успешно су препознали вредности киселог или базног раствора кад су упоређивали добијене боје раствора са сликама у табелама за упоређивање.

Трећа група изабрала је да ради пречишћавање воде. Направили су филтер од природних материјала који су доступни у нашем окружењу и филтрирали воду.

Ученици са тешкоћама у учењу вршили су филтрирање воде одређеним прибором и супстанцама, а током тог процеса имали су подршку својих другова и другарица. Њихови родитељи помогли су да се у школу донесе потребан материјал за израду филтера и били су подршка групи током рада. Ово је био добар пример укључивања родитеља у процес практичне наставе. Ученици/це су показали изузетно велико интересовање за практични рад са супстанцама и материјалима и развијали своје мануелне вештине у сарадњи са вршњацима из групе.

Након рада, све групе су извеле закључке и одговориле на постављене хипотезе – питања која вода је кисела и колико, зашто су неке воде киселије од других, која од тих вода је добра за пиће. Деца су припремила табеле у којима се виде разлике у киселости вода у односу на њихов географски положај и порекло. Загађење воде је посматрано као проблем који можемо да решимо пре свега едукацијом о постојећим мерама заштите вода. Поред тога, ученици/це су се упознали са начинима пречишћавања киселе и загађене воде и њеним претварањем у технички употребљиву.

Табела евалуације описане наставе показује да су ученици/е која су учествовали у наставном процесу на овај начин добили боље оцене крајем полугодишта у поређењу са првим тромесечјем из сва три предмета, а примећено је веће интересовање за природне науке. Ученици/це са тешкоћама у учењу показали су интересовање за различите теме из области природних наука и вршили самостална истраживања уз помоћ интернета и кроз разговор са укућанима, вршњацима и другим особама у свом непосредном окружењу. Приметно је да су активности ван учионице утицале на повећану концетрацију ученика, јаку мотивисаност да фокусирају своју пажњу на одређену тему дуже време, што је један од изазова на редовној настави у учионици. Хиперактивност код неких ученика усмерена је у правцу развијања мануелних активности и вештина и на позитиван начин је утицала на процес правилног расуђивања и закључивања код свих, а посебно код деце са недостатком пажње. Фокус наставе усмерен је на повезивање наставних садржаја са животом.

Као наставници/це увек треба да будемо спремни/е на креативан приступ раду који подразумева повезивање тема које су планиране наставним програмом са приказом у реалном окружењу, јер то може олакшати процес усвајања знања и развијање различитих вештина код ученика са тешкоћама у развоју, односно да схвате, одреде и препознају појмове и појаве из своје околине. Кроз овакав структуиран индивидуализован приступ у раду, они могу да усмере своју пажњу на оснаживање својих могућности, као и да равноправно учествују у изградњи и развоју наше заједнице.

———-

Текст „Тематска настава у непосредном окружењу” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Бојане Митрићески Анђелковић и Слађане Јовић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.