Влада Републике Србије
Пише: Сања Денић (Блог о социјалном укључивању)
Преглед тренутног стања показује да бесплатних едукативних игрица на српском језику, као и игрица које су намењене самосталној, спонтаној и истраживачкој игри деце са сметњама у развоју од стране домаћих аутора скоро и да нема.
Едукатори су открили едукативну снагу компјутера, и као последица тога долази до развијања нових едукативних компјутерских програма који се називају едукативним софтверима. “Едукативни софтвери сједињују едукацију и забаву, то значи да се учење врши помоћу софтвера који је истовремено и едукативан и забаван.”(Egenfeldt-Nielsen, 2007). Сврха едукативних софтвера је да заинтересује и задржи пажњу и мотивацију детета помоћу богатих анимација. Употребом адекватних едукативних софтвера/игрица детету се може омогућити самостално активно учење, у складу са његовим способностима, могућностима.
Компјутерске игре су свој деци веома забавне. Деца, како редовне популације, тако и деца са сметњама у развоју, веома лако откривају узрочно – последичне односе помоћу компјутерских игрица. Компјутерске игрице деци са сметњама у развоју дају могућност контроле дешавања. Оне омогућавају стимулацију чула кроз употребу слика, звука, тона, филма и таква мултимедијална или мултисензорна стимулација подстиче дечију пажњу и омогућава лакше и брже стицање вештина.
Играјући се компјутерским игрицама, детету са сметњама у развоју даје се могућност да буде креативно, да ствара или да решава проблем и постепено савладава препреке. Решавањем препреке/проблема дете прелази на следећи, виши, тежи ниво и на тај начин је у могућности да самостално развија своје вештине и знања.
Још једна значајна карактеристика компјутерских игрица је што омогућавају безбројна понављања, којима дете самостално тежи, са циљем да пређе на следећи ниво. Дакле, уколико је компјутерска игрица која се даје детету у складу са његовим интересовањима и тренутним способностима, неће бити потребно подстицање детета на рад, јер је оно мотивисано самом компјутерском игрицом. Самосталност у раду је нешто чему се тежи приком рада са децом са сметњама у развоју, а компјутерске игрице то омогућавају на индиректан начин.
Употреба компјутера и компјутерских игрица поред позитвних утицаја на когнитивни, социјални, визуелни и моторни развој деце са сметњама у развоју, омогућава овладавање способностима и знањима која му могу помоћи и омогућити самосталније и богатије организовање свакодневних активности. Дете које може само да организује своје време (колико је то могуће) и да при томе не зависи ни од кога, је дете које је срећно и задовољно. Зашто би деци, која ионако мало тога могу, ускратили пуштање музике по свом избору и то онда када она то желе, играње игрица, гледање филмова, серија, цртања и свих оних активности које компјутер заједно са интернетом доноси?
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар