Влада Републике Србије
Многе жене широм Европске уније раде непуно радно време како би ускладиле породичне са пословним обавезама. Међутим, показало се да се прихватање тзв. part-time послова често негативно одражава на њихово здравље, као и да продубљује већ постојећи јаз у платама између мушкараца и жена, наводи се у једном од специјалних извештаја портала EurActiv поводом Међународног дана жена, насловљеном „Да ли послови са непуним радним временом омогућавају ‘дуплу смену’ за жене?“
Недавно објављени извештај Еуростата (о коме можете читати више овде) показао је да је жене на нивоу ЕУ у просеку зарађују 16.4% мање него мушкарци (подаци се односе на 2013. годину). 62.6% од укупног броја жена у ЕУ је запослено, од чега скоро трећина (31.8%) ради непуно радно време. С друге стране, проценат запослених мушкараца износи 74.2%, али од тог броја само 8.1% има посао са непуним радним временом.
На конференцији о женском здрављу и раду која је одржана 5. марта у Бриселу, у организацији Европске уније синдиката, стручњакиње из различитих држава ЕУ говориле су о посебним изазовима и проблемима са којима се жене суочавају као запослене са непуним радним временом. Лилиана Куња са Универзитета у Порту спровела је истраживање међу возачицама аутобуса у Португалу, које је показало да жене у аутобуским компанијама углавном раде непуно радно време и налазе се на нижим положајима. Због тога жене често добијају неповољне распореде који им отежавају организацију, посебно у погледу усклађивања посла са породичним животом. Доминик Ко-Береј са Универзитета у Лиону изнела је податак да жене чине 90% наставника/ца средњих школа у Француској који немају пун фонд часова. Такође је навела да ове жене често уз наставнички посао обављају још неке послове са непуним радним временом, што може да дође у сукоб са захтевима за додатно усавршавање наставника које поставља Министарство просвете: „Многе од ових жена, поготово након што добију децу, схвате да не могу да се посвете додатним активностима, што их доводи у конфликте са директорима школа у којима раде. Као последица тога постају уморне, болесне, што утиче на квалитет њихове наставе“, каже Ко-Береј.
Сијка Ковачева са Универзитета у Пловдиву приметила је да у погледу услова у којима жене раде још увек постоје велике разлике између Западне и Источне Европе. У Источној Европи послови са непуним радним временом скоро да не постоје ни у једном сектору, тако да се од жена очекује да поред посла са пуним радним временом брину и о деци. Штепанка Леман из чешког Истраживачког института за рад и друштвена питања поменула је да жене често имају мање флексибилности него мушкарци у погледу количине времена коју проводе на послу. Жене су такође ређе од мушкараца у позицији да саме одређују своје распореде на послу, што је разлика која је посебно изражена у земљама Централне и Источне Европе. Последица тога је да се у овим државама посао чешће негативно одражава на здравље жена него у другим европским земљама, у којима су могућности за избор распореда на послу веће, каже Леман. Једну скорију анализу различитог утицаја услова рада на здравље мушкараца и жена (из исте серије текстова) можете читати овде.
Извор: Мрежа за европски женски лоби
pdf [3 MB]
Оставите коментар