Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Mnoge žene širom Evropske unije rade nepuno radno vreme kako bi uskladile porodične sa poslovnim obavezama. Međutim, pokazalo se da se prihvatanje tzv. part-time poslova često negativno odražava na njihovo zdravlje, kao i da produbljuje već postojeći jaz u platama između muškaraca i žena, navodi se u jednom od specijalnih izveštaja portala EurActiv povodom Međunarodnog dana žena, naslovljenom „Da li poslovi sa nepunim radnim vremenom omogućavaju ‘duplu smenu’ za žene?“

Nedavno objavljeni izveštaj Eurostata (o kome možete čitati više ovde) pokazao je da je žene na nivou EU u proseku zarađuju 16.4% manje nego muškarci (podaci se odnose na 2013. godinu). 62.6% od ukupnog broja žena u EU je zaposleno, od čega skoro trećina (31.8%) radi nepuno radno vreme. S druge strane, procenat zaposlenih muškaraca iznosi 74.2%, ali od tog broja samo 8.1% ima posao sa nepunim radnim vremenom.

Na konferenciji o ženskom zdravlju i radu koja je održana 5. marta u Briselu, u organizaciji Evropske unije sindikata, stručnjakinje iz različitih država EU govorile su o posebnim izazovima i problemima sa kojima se žene suočavaju kao zaposlene sa nepunim radnim vremenom. Liliana Kunja sa Univerziteta u Portu sprovela je istraživanje među vozačicama autobusa u Portugalu, koje je pokazalo da žene u autobuskim kompanijama uglavnom rade nepuno radno vreme i nalaze se na nižim položajima. Zbog toga žene često dobijaju nepovoljne rasporede koji im otežavaju organizaciju, posebno u pogledu usklađivanja posla sa porodičnim životom. Dominik Ko-Berej sa Univerziteta u Lionu iznela je podatak da žene čine 90% nastavnika/ca srednjih škola u Francuskoj koji nemaju pun fond časova. Takođe je navela da ove žene često uz nastavnički posao obavljaju još neke poslove sa nepunim radnim vremenom, što može da dođe u sukob sa zahtevima za dodatno usavršavanje nastavnika koje postavlja Ministarstvo prosvete: „Mnoge od ovih žena, pogotovo nakon što dobiju decu, shvate da ne mogu da se posvete dodatnim aktivnostima, što ih dovodi u konflikte sa direktorima škola u kojima rade. Kao posledica toga postaju umorne, bolesne, što utiče na kvalitet njihove nastave“, kaže Ko-Berej.

Sijka Kovačeva sa Univerziteta u Plovdivu primetila je da u pogledu uslova u kojima žene rade još uvek postoje velike razlike između Zapadne i Istočne Evrope. U Istočnoj Evropi poslovi sa nepunim radnim vremenom skoro da ne postoje ni u jednom sektoru, tako da se od žena očekuje da pored posla sa punim radnim vremenom brinu i o deci. Štepanka Leman iz češkog Istraživačkog instituta za rad i društvena pitanja pomenula je da žene često imaju manje fleksibilnosti nego muškarci u pogledu količine vremena koju provode na poslu. Žene su takođe ređe od muškaraca u poziciji da same određuju svoje rasporede na poslu, što je razlika koja je posebno izražena u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Posledica toga je da se u ovim državama posao češće negativno odražava na zdravlje žena nego u drugim evropskim zemljama, u kojima su mogućnosti za izbor rasporeda na poslu veće, kaže Leman. Jednu skoriju analizu različitog uticaja uslova rada na zdravlje muškaraca i žena (iz iste serije tekstova) možete čitati ovde.

Izvor: Mreža za evropski ženski lobi