Влада Републике Србије
Млади се у Србији касно осамостаљују, 61,3% младих издржавају родитељи, а око 36% има своје приходе, док само „трећина младих жели да учествује у политици и доношењу одлука“, речено је 12. августа на скупу поводом Међународног дана младих. На скупу је оцењено да су за омладински активизам битни систем образовања и васпитања, док родитељи често у Србији уче децу да не треба посебно да се истичу, а професори не подржавају другачије идеје својих ученика и не охрабрују их да критички размишљају.
Заменик шефа Канцеларије за младе и сарадњу са удружењима Града Београда Никола Рајичић рекао је да 75% одсто младих осећа одговорност за своју будућност и будућност наредних генерација, док само „трећина младих жели да учествује у политици и доношењу одлука“.
„Највећи проблем са којим се сви суочавамо је како мотивисати младе да узму активније учешће када је реч о креирању друштвеног амбијента. Други проблем са којим се сви представници Канцеларије за младе и невладиног сектора је да попуњавамо рупе које се јављају због лошег образовног система или других институција које су често закажу у свом у свом раду“, навео је Рајичић.
Он је подсетио да је Канцеларија за младе престала да постоји у једном тренутку 2014. године и да се у том периоду „глас младих“ није чуо.“На срећу излобирали смо поновно успостављање рада Канцеларије за младе. Мислим да смо на добром путу. Направили смо реорганизацију у раду, променили начин комуникације са младима, са удружењима и цивилним друштвом“, казао је Рајичић.
Он је истакао да Канцеларија за младе успоставља институционалну сарадњу са организацијама цивилног друштва и да ће од овог месеца око 19 организација цивилног друштва које се баве младима или другим групама које такође обухватају младе „наћи свој дом“.
Рајичић је рекао да је проблем финансирање локалних канцеларија за младе и да оне често зависе од тога да ли локални функционери имају слуха за омладинску политику.
Он је предложио да издвајања из буџета на локалу и републици за канцеларије за младе буде један одсто.
Марија Булат из Кровне организације младих Србије (КОМС) оценила је да омладинском активизму доприносе систем образовања и васпитања.
Она је навела да родитељи често у Србији уче децу да не треба посебно да се истичу и да професори често не „подржавају другачије идеје својих ученика и не охрабрују их да критички размишљају“.
„Треба радити на томе да се млади кроз систем образовања припремају да буду активни грађани овог друштва. Треба радити на томе да се млади лично и професионално усавршавају. Један од значајних фактора у развоју активног учешћа младих су и механизми, односно то шта држава може да уради како би младима пружила више прилика да се искажу“, додала је Марија Булат.
Александар Воштић из Министарства омладине и спорта оценио је 12. августа да је чињеница да што током формирања владе није било упитно да ли ће опет постојати то министарство.
„Сматрам да би кроз постојеће механизме, као што су Савет за младе, Радна група за спровођење Националне стратегији за младе успоставили сасвим довољан формат и обим начина за сарадњу“, навео је он.
Воштић је рекао да је омладинска политика нешто што се протеже кроз ресоре различитих министарства и не може бити у надлежности само једног министарства.
„Садашњи тренд са аспекта сарадње показује зачајан помак. Сматрам да и остала министарства примењују лагано све што је саџано и у Националној стратегији за младе“, навео је он.
Он је рекао да је тренутно у поступку измена Закона о младима и Закона о волонтирању, као и да би требало да буде урађено истраживање које би дало смернице како дође до поједностављења пословања младих предузетника.
Милица Шкиљевић из КОМС осврнула се на експозе премијера Александра Вучића и рекла да из њега може да се закључи да је „топ приоритет Владе запошљавање“.
„Искрено се надам, односно верујем да Министарство омладине и спорта неће оставити фокус само на запошљавању, већ да ће у складу са Стратегијом за младе осврнути и на друге области попут здравства, безбедности, културних садржаја“, навела је она.
Скуп је организовала Кровна организација младих (КОМС).
Међународни дан младих установиле су УН 1999. године.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар