Влада Републике Србије
Комитет правника за људска права – YUCOM је 5. фебруара одржао завршну конференцију Коалиције за равноправност – КОРАК, “Три погледа на борбу против дискриминације”. На конференцији су сумиране све активности у оквиру пројекта “Умрежавање цивилног друштва у заштити угрожених људских права”, који се реализује уз финансијску подршку Европске комисије, и који је подржан од стране амбасаде Велике Британије. На конференцији су учествовали представници државних и међународних институција, пре свега Поверенице за заштиту равноправности, Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије, делегације ЕУ у Србији, великог броја организација цивилног друштва из региона и медија.
Представница Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Јоланда Сан Хозе изјавила је да је Србија учинила бројне кораке у борби против дискриминације да би достигла европске стандарде, али је истакла да је од усвајања закона много важнија њихова примена и да Србија може да рачуна на подршку ЕУ. Сан Хозе је, на завршној конференцији Коалиције за равноправност – Корак, рекла да је Србија усвојила Антидискриминациону стратегију, као и Акциони план за њену примену, а закон о кривичном поступку је измењен како би се увело кривично дело злочин из мржње. Према њеним речима, потребно је ојачати полицијске и судске капацитете за процесуирање случајева дискриминације.
Унија је спремна да помогне правосуђу да ојача капацитет за борбу против дискиминације, рекла је Сан Хозе и навела да ће средства из IPA фондова бити обезбеђена за подршку Канцеларији за људска и мањинска права и канцеларији Повереника за равноправност.
Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права (YUCOM) рекао је да је коалиција формирана са циљем да спроведе регионалну акцију на унапређењу стања људских права у Србији, Црној Гори и на Косову. Антонијевић је објаснио да се коалиција бави правима ЛГБТ популације, јачања улоге жена у политичком и јавном животу и праћења суђења поводом дискриминације. Коалицију чине Yуком, Центар за грађанско образовање, Фонд за хуманитарно право Косово, Мрежа одбора за људска права CHRIS, Геј Стрејт Алијанса, ЛГБТ Форум Прогрес, Београдски центар за људска права и Иницијатива младих за људска права Косово. Антонијевић је искористио прилику и да честита Балканској истраживачкој мрежи (BIRN) на награди “Југ Гризељ”, уз констатацију да је отишла у праве руке.
Косана Бекер из канцеларије Повереника за заштиту равноправности рекла је да је врло јасна дискриминација ЛГБТ особа, али да нема јасног става колико је родна дискриминација изражена. Бекер је као пример навела механизам упозорења јавности, које је Повереник неколико пута користила, а то је како се у медијима говори о политичаркама, а како о политичарима. Политичаркама се коментарише изглед, одећа, да ли стижу да кувају ручак, указала је она и додала да је још један вид дискриминације извештавање о женама на положају у мушком роду.
Потпредседница Скупштине Србије и чланица Женске парламентарне мреже Гордана Чомић истакла је да нема демократског друштва у Србији без демократизације политичких странака, а тога нема без промењене улоге жена у тим странкама.
“Женска парламентарна мрежа је настала тако што смо се окупиле око циља, да све оно што су спорови лични или идеолошки међу нама оставимо по страни, зато што има нешто много важније, а то је здравље жена”, истакла је Чомић.
“Није ми важно да ли гласа за напредњаке, мада то не разумем, али ми је важно њено здравље. Насиље над женама, јер је свеједно да ли вас бије напредњак или демократа. Економски положај жена – то нас брине, да жена и њена деца не зависе од мушкарца, био он социјалиста, напредњак или демократа”, објаснила је Чомић.
“Имамо резултат у раду”, рекла је она и навела пример да су се чланице Мреже договарале око амандмана и гласале против воље својих странака. Усвојен је један такав амандман, а 11 је одбијено, рекла је Чомић. Чомић је истакла и да се Женска парламентарна мрежа повезала са женама из Приштине, али да су још 2006. године “испод радара” успостављени први контакти.
“Утврдиле смо да нема разлика међу нама, идентични су нам проблеми и невоље”, рекла је Чомић и додала да подржава напоре коалиције Корак.
Јасна Плавшић из Канцеларије Владе Србије за људска и мањинска права рекла је да су подаци показали да је од 2010. године до 2013. године забележен пораст жена на функцијама. У судској власти 2010. године било је 1.703 жене од укупно 2.399 судија, док је 2013. године тај број повећан па је забележено 2.015 жена судија од 2.869.
У сектору безбедности, рекла је Плавшић, повећан је број жена на руководећим положајима са 14 одсто у 2010. години на 21 одсто 2013. године. Плавшић је рекла и да је повећано учешће жена у дипломатији па је 2010. године било 10 амбасадорки и четири жене на положају генералног конзула, а 2013. године 11 амбасадорки и пет жена генералних конзула.
Извор: www.mc.rs
Фото: Медија Центар Београд
pdf [3 MB]
Оставите коментар