Више од половине трудних имигранткиња у Европи нема приступ ни основној здравственој заштити, открива извештај међународне хуманитарне организације Doctors of the World (Лекари света) објављен 18. маја. Лекари света су за потребе овог извештаја интервјуисали више од 300 трудница у клиникама широм Европе, од Белгије до Турске. Преко 80% интервјуисаних жена није било покривено никаквим програмом здравствене заштите, а у неким градовима попут Истанбула тај број износи и до 98%, при чему већину испитаница чине мигранткиње из земаља Подсахарске Африке.
Већина интервјуисаних трудница није имала никакав приступ антенаталној здравственој заштити пре ступања у контакт са Лекарима света, и већина је добила лекарску негу тек након дванаесте недеље трудноће. Због тога што немају легални грађански статус у земљама у којима бораве, две трећине интервјуисаних жена кажу да су из страха од хапшења биле приморане да ограниче своје кретање, чиме је ограничен и њихов приступ адекватној антенаталној нези. Такође, многе од ових жена су током трудноће становале у неодговарајућим условима, што додатно погоршава ризике по здравље. Скоро половина трудних испитаница већ има једно или више деце, а од тог броја око половина наводи да живи раздвојено од барем једног детета.
Ксенофобија, опасни путеви, лоши услови становања/задржавања као и стални страх од избацивања представљају околности са којима се сусрећу мушкарци и жене који у потрази за безбедним уточиштем долазе у Европу, кажу из организације Лекари света, и истичу да су труднице посебно угрожена група. Светска здравствена организација наводи да је одговарајућа здравствена нега у трудноћи неопходна како би се идентификовала стања која могу нашкодити фетусу и мајци и довести до компликација на порођају, као и да би се спречило преношење вируса као што су HIV или хепатитис Б са мајке на дете. „Бабице и друго акушерско особље не би требало да постављају препреке ка добијању здравствених услуга. Они имају дужност да брину о свим трудницама које затраже њихову негу, као и да пруже негу свим трудницима без обзира на то да ли могу да плате. Потребни су нам брига и саосећање, а не бирократија и ограничавање“, каже овим поводом председница Британског Краљевског колеџа за бабице, Лесли Пејџ, и додаје да здравствене импликације по ове жене и њихову децу, уколико им се не пружи адекватна нега, могу бити тешке, па и фаталне.
Извештај у целини можете читати и преузимати овде.
Извор: Мрежа за Европски Женски Лоби
Оставите коментар