Влада Републике Србије
Србија има више од 100 стратегија за чију реализацију не би било довољно ни пет буџета и због тога ће оне бити сагледане и одређени приоритети, изјавила је 5. маја министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички. На скупу “Планирамо ли будућност Србије” речено је да велики број стратегија у Србији није усаглашен, да имају нереално постављене циљеве и да није јасан начин на који се утврђују приоритети због чега мора да се унапреди стратешко планирање. Изнета је и оцена да би 105 стратегија које постоје у Србији и притом се преклапају могле да се сведу на око 40.
На скупу који је огранизовао Европски покрет Србије Удовички је рекла да су сви свесни да Србија не планира довољно добро своју будућности или да то скоро уопште не ради.
“Проблем није само у томе што су постојале коалиционе владе у којима је било тешко остварити сагласност, проблем је дубљи, у институционалном наслеђу, још одавно”, рекла је Удовички која је и потредседница Владе Србије задужена за јавне политике.
Она је истакла да је свесна да се такав проблем не поправља преко ноћи и да ће морати пуно да се ради на оспособљавању да се координирано ради. “То значи да сваки ресор зна шта је његово задужење и да надлежности не буду расуте, тако да на крају радимо као једна јединствена заједничка влада и држава”, рекла је министарка државне управе и локалне управе.
Удовички, која је била и министарка енергетике у влади премијера Зорана Ђинђића, истакла је да се у Србији стално ради под притиском да су неке ствари хитне и да је тек када се, након пет година, 2012. вратила у Србију, схватила у којој мери се није одмакло у успостављању система и правца у којем се земља креће.
“Дошла сам до закључка да је то најбитнији задатак”, рекла је Удовички и додала да су нека од решења већ унета у експозе премијера Александра Вучић.
“Ништа у експозеу није свето писмо осим фискалне консолидације, а начини и рокови могу и треба да се дискутују”, рекла је она.
Удовички је рекла да ће на успостављању координације и одређивања приоритета радити паралено на два колосека – краткорочним циљевима који су делом зацртани и у експозеу и стварању јасног средњорочног плана развоја о стварима које морају да се ураде у наредне три године.
На скупу је речено да велики број стратегија у Србији није усаглашен, да имају нереално постављене циљеве и да није јасан начин на који се утврђују приоритети због чега мора да се унапреди стратешко планирање.
Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да Србија треба да се спреми за улазак у ЕУ и да су поред усвајања закона неопходни и административни капацитети који ће те прописе примењивати.
“Приступање ЕУ није само технички, већ и етички процес, односно питање какве институције и друштво желите да изградите”, рекао је Бенедикт и додао да очекује да се скрининг свих 35 поглавља заврши до маја следеће године.
Бенедикт је навео да су пред Србијом три приоритета – први који је дефинисан у поглављима 23 и 24, други фискална консолидација, а трећи успостављање добросуседских односа.
Аутор извештаја “Унапређење система стратешког и оперативног планирања у Србији”, који је представљен на скупу, Огњен Мирић рекао је да би 105 стратегија које постоје у Србији које се преклапају могле да се сведу на око 40.
Неопходно је направити методологију за израду стратегија и акционих планова, али и урадити консолидацију постојећег стратешког оквира и израчунати колико ће новца из буџета бити издвојено за спровођење донетих стратегија, истакао је Мирић.
Он је додао да је нови Закон о министарствима направио напредак јер су избегнута многа преклапања у надлежностима, али да и даље остају питања како се одређују приоритети.
Мирић је рекао да је основу експозеа премијера потребно припремити план за спровођење програма владе, као и почети са припремама националног плана развоја три године пре уласка у ЕУ.
“Стуктуру владе и министарства би требало формулисати за наредних седам до 10 година, како се министарства не би прилагођавала појединцу, већ појединац њима, али у Србији то звучи нереално”, рекао је Мирић.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар