Влада Републике Србије
Жене у полицији немају једнаке шансе за напредак у каријери и још увек постоје бројне предрасуде са којима се свакодневно суочавају на послу, истакнуто је на конференцији „Жене у полицији: случај Западни Балкан“ коју је 8. марта 2016. године организовала регионална мрежа организација цивилног друштва POINTPULS.
Велики проблем представља и чињеница да су жене у полицијама широм региона мање заступљене на руководећим позицијама и оперативним и пословима униформисане полиције.
Истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Аурелија Ђан истиче да је женама формално пружена могућност за полицијски позив, али да и даље постоји подела на „мушке“ и „женске“ послове.
„Тренутно у полицији мушкарци углавном обављају дужности које су у вези са високим нивоом физичке и психичке издржљивости, као и са применом средстава принуде и радом у специјалним јединицама. Са друге стране, женама се додељују административни, правни, финансијски и аналитички послови“, навела је Ђан.
Ситуација је врло слична и у Босни и Херцеговини, наводи истраживачица Мирела Ходовић из Центра за сигурносне студије из Сарајева.
„Полицијске организације наглашавају да су услови за мушкарце и жене исти, али пракса показују сасвим другачије. Полицијски посао се и даље схвата као мушко занимање и женама је тешко да дођу на руководеће позиције. Мушкарци имају много већи ауторитет у полицији и више им се верује, па је зато женама потребно много више енергије како би напредовале“, казала је Ходовић.
Полицајке у Албанији се суочавају са истим изазовима као и остале у региону, али истраживања Института за демократију и медијацију из Тиране показала су да је значајан фактор и недостатак традиције да жене развијају каријеру у полицији.
„Требало би да се покрене кампања, која ће указати на добре примере жена у полицији које су успеле и које би могле да буду узор на који треба да се угледају“, истакла је истраживачица ИДМ Бесјана Куци.
У скоријој историји Македоније биле су две министарке унутрашњих послова, али и више високорангираних функција заузеле су припаднице женског пола.
„Оне су могле знатно да допринесу перцепцији јавности о улози жена у полицији и да буду инспирација женама да развијању каријеру у полицији, али то нисмо искористили. На пример, у прву међународну мировну мисију 2005. године отишла је припадница полиције, али је нисмо представили уопште као позитивни пример који би могао да привуче више жена у полицију“, навео је Андреја Богдановски, истраживач Аналитике из Скопља.
Истраживач Косовског центра за безбедносне студије из Приштине Платор Авдиу истакао је да се на конкурсу за неадминистративно место у полицији од целокупног броја пријава издвојило мање од 5% жена.„Проблем је и што жене себе не виде на том положају. То је последица различитих стеротипа који превладавају у негативном контексту, па жене посао у полицијској служби доживљавају као угрожавање приватног и породичног живота“, указао је Авдуи.
Дина Бајрамспахић, истраживачица Института Алтернатива из Подгорице, рекла је да је кључни проблем што се проблеми родне равноправности у полицији посматрају изоловано од осталих проблема у полицијској служби.
„Да би жене могле да раде и испуњавају своје професионалне задатке у полицији неопходно је да се не инсистира на политици истости. Не сме бити прихватљиво само да жене испуњавају мушку перспективу тога какав полицајац треба да буде, већ насупрот да се женске вредности уважавају на једнак начин и да буду додатна вредност у функционисању полиције. То треба да буде допринос померању концепта са полицијске снаге на полицијску службу“, закључила је Бајрамспахић.
Конференција је организована у оквиру пројекта Пулс интегритета и поверења у полиције на Западном Балкану: POINTPULS. Пројекат подржава Европска унија кроз програм „Подстицање цивилног друштва за мреже организација цивилног друштва у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (IPA). За садржај извештаја одговоран је искључиво БЦБП и исказани ставови нису нужно ставови ЕУ.
Извор: bezbednost.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар