Влада Републике Србије
Пишу: Бојана Митрићески Анђелковић и Слађана Јовић (Блог о социјалном укључивању)
Процес обазовања је непрекидан ток усвајања сазнања кроз који у непосредном раду у школи унапређују своје компетенције ученици и наставници заједно. То је интензивна размена информација, вештина и идеја. У условима када је процес образовања суочен са новим начинима рада на даљину, изазваних присуством вируса Covid-19 и потребом за изолацијом и очувањем здравља ученика и наставника, окренули смо се другачијим могућностима за развој комуникације, идеја и вештина. Дигитално окружење је кроз школски систем кренуло да заузима место у првом реду кроз Google и Moodle или Edmodo учионице, које су постале глобално место за рад, размену и сусрете свих нас у образовању. Употреба мобилних телефона, апликација и комуникација у групи и преко различитих платформи постала је свакодневица у реализацији наставе, како оне уобичајене, тако и пројектне.
Пројектна настава је интердисциплинарни метод учења током којег ученици стичу знања и вештине радећи дужи временски период како би истражили и одговорили на аутентично, занимљиво и сложено питање, проблем или изазов. Ако овоме додамо и укључивање ученика који имају тешкоће у учењу, онда је пројектна настава још комплекснија. Данас се наставник сусреће са многим изазовима приликом реализације пројектне наставе, а још теже је реализовати пројектну наставу онлајн. Ми смо се са овим проблемима изборили умрежавањем две основне школе из различитих средина, урбане и руралне. Ученици су били различитих узраста – ученици у петом разреду обрађивали су тему атмосфера и климатологија у оквиру предмета географије, а ученици осмог разреда на часовима хемије обрађивали су загађење животне средине и фотосинтезу. Сарадња између наставнице хемије Слађане Јовић и наставнице географије Бојане Митрически Анђелковић остварена је кроз више научно-методичких радионица које су реализоване протеклих година и примењена је у новим околностима рада на даљину.
Услови наставе на даљину су као изазов поставили сарадњу наставника у оквиру актива и реализацију пројектне наставе, коју смо почели ове године да уводимо као део редовне наставе. Дали смо могућност ученицима да наставе овај вид усвајања знања и унапређивали дигиталне вештине заједно са осталим компетенцијама ученика као и наставника. Ученицима је понуђено да одаберу теме за рад кроз пројектну наставу које ће одговарати раду у условима наставе на даљину. Наставне теме за обраду, које су одабрали ученици петог и осмог разреда наших школа према својим интересовањима су загађење ваздуха и ефекат стаклене баште.
Шта је то временска прогноза? Постоји јасна дефиниција, али из угла ученика она изгледа другачије. Њима је само интересантно да ли је напољу кишовито или можда сунчано, да ли да обуку мајицу или дуге панталоне. У претходним разредима упознали су се с појмовима као што су падавине, облаци и магла. Научили су да је време променљиво и да може бити облачно, ведро хладно, топло, кишовито, ветровито и слично. Клима и човек налазе се у узајамном узрочно-последичном односу. Праћењем и анализом времена сазнају да људске активности утичу на промену појединих климатских елемената.
Током рада у условима одвојености од непосредног контакта са ученицима, било је потребно прилагодити задатке њиховим могућностима и условима за рад у оквиру њиховог окружења. Посебан задатак је био укључити ученике који имају тешкоће у учењу. У оквиру теме о загађењу околине ученици су кроз пројектни задатак повезали више предмета: географију, хемију и биологију. Битно је напоменути да су ученици петог разреда из руралне средине и ученици осмог разреда из урбане средине пратили вредности за климатске елементе (температуру ваздуха, облачност, падавине, ваздушни притисак, влажност ваздуха) уз помоћ апликације на мобилном телефону, на дневном нивоу, а затим су правили недељну табелу. Показало се у јуну да су ученици наших школа унапредили своје дигиталне вештине и успешно користили податке и правили табеларни приказ.
Пример 1: Задатак у Google учионици
Ученици са тешкоћама у учењу у две различите школе, који су радили су кроз сопствено схватање света који их окружује, приказали су на сликовит начин дневне временске услове кроз табелу са сликама. Ученици су уз помоћ апликације које су имали на мобилном телефону свакодневно бележили температуру ваздуха, облачност и падавине. Од великог значаја је била родитељска помоћ, будући да су деци пружали помоћ приликом инсталирања апликација, али и читања задатих вредности. Очекивани исходи су остварени кроз савладане вештине да се направи табеларни приказ резултата опажања временских услова, односно рад са подацима на начин како то њихове способности омогућавају. Уз подршку наставника и њихових породица ученици са тешкоћама у учењу су успешно остварили исходе. Родитељи ученика су сарађивали са наставницима, упознали се са инструкцијама за рад и давали подршку деци током рада на приказу резултата, када су правили табелу и бележили дневне временске прилике.
Пример 2. Дневно праћење времена ученика са потешкоћама у учењу ИОП-2
Други наш циљ био је да развијемо комуникацијске компетенције кроз рад у групи и применимо вршњачку едукацију, тако да успешнији ученици помогну мање успешним. Сарадња између две школе покренута је од стране наставника у циљу унапређења процеса наставе на даљину и олакшавања наставе за ученике са тешкоћама у учењу кроз сарадњу и упоређивање са другим ученицима који су сличних способности, што је подигло њихову мотивацију за учење. Ученици су као представници школе из града направили размену информација које су сакупили о временским приликама у одређеном периоду једне недеље марта месеца са другом групом ученика који похађају школу у сеоској средини. Разлика у дневним температурама које су ученици увидели на недељном нивоу показала им је да је температура била неколико степени већа у градској средини него у сеоској, а разговор је обављен употребом Zoom апликације. Ученици са тешкоћама у учењу, учествовали су у разговору група две школе уз подршку вршњака и родитеља, унапређивали су дигиталне компетенције, учили се приступу и раду на платформи као и комуникацији у групи. Ученици су закључили да постоји разлика у температури у две различите географске средине што је утицај загађења у граду који је већи у односу на село.
Пример 3. Zoom састанак – размена података између ученика
Изазов за ученике био је повезати више предмета кроз заједнички пројекат у јединствено сазнање о загађењу и узроцима загађења. Потребно је било идентификовати који молекули су загађивачи ваздуха. Очекивани исход је именовање молекула, писање формула и препознавање извора загађења. Ученици са тешкоћама у учењу су сликовито приказивали објекте који отпуштају опасне молекуле загађиваче атмосфере: угљен-диоксид и азотове оксиде. Препознали су као изворе загађења димњаке фабрика, димњаке домаћинстава који су се грејали због хладног времена и аутомобиле.
Пример 4. Како види загађење ученица осмог разреда која ради по ИОП 1
Ученици су препознали улогу угљен-диоксида у формирању ефекта стаклене баште, као и зашто је он важан у процесу фотосинтезе. Ученици са тешкоћама у учењу добили су домаћи задатак да нацртају како виде тај процес кроз слику човек и биљка. Радове су ученици постављали у Google учионици или Viber групи. Очекивани исход је препознати структуру молекула угљен-диоксида – нацртати молекул, схватити шта чини процес фотосинтезе и какав је процес кад дишу биљке и људи. Ученик је сликовито приказао фотосинтезу јер је тако лакше да разуме, а како има потешкоћа приликом писања овај сликовни метод рада се показао успешним.
(…)
Текст „Умрежавање у дигиталном окружењу – кључ успешне наставе за свако дете” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар