Влада Републике Србије
Транскрипт говора Ренате Ђорђевић Сабадош на 37. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 4” (25. октобар 2016., Impact Hub, Београд)
Ја сам Рената, имам 28 година. (…) Ово неће бити прича о успешној балетској каријери, иако сам пре 20 година заиста била балерина. После сам свирала и виолину и бавила се соло певањем, завршила сам музичку школу. У средњој школи сам, за промену, била хемичарка, па сам после тога (…) уписала Географију и успешно дипломирала. У међувремену сам се запослила у Националној служби за запошљавање.
Ето, за мање од једног минута сам успела да вам испричам нешто о 24 године свог живота. А у тој, 24. години, одлучила сам да се удам и, као скоро свака млада девојка, желела сам да тај дан буде посебан. Уз помоћ мог омиљеног сајта, који ми и данас много помаже у послу, све је било испланирано до последњег детаља. Свадба је била осмишљена као журка за најближе пријатеље и нисмо планирали класично послужење, већ смо желели кетеринг. Међутим, нисмо успели да нађемо никога ко би припремао храну за тај дан! Да се разумемо, не живим у Недођији, већ у Зрењанину, па нам је то било мало чудно. Тако смо се мој садашњи супруг и ја одлучили на луди корак: да храну за тај дан припремамо сами. Пријатељи и породица су нам притекли у помоћ, све је било спремно на време, гости су били одушевљени и коментарисали су да никада нису били на бољој свадби, а чак је и неколико Интернет портала писало о нашем венчању.
И ту негде почиње моја предузетничка прича.
Прорадила ми је предузетничка лампица, а како радом у Националној служби за запошљавање нисам била посебно инспирисана и испуњена, све више сам размишљала о започињању сопственог бизниса. У то време сам знала две ствари: прво – да нико не ради кетеринг у мом граду, а друго – да ја то могу, јер сам сама себи била клијент и све је било у реду.
Сасвим случајно, у наше друштво је ушла девојка коју знам од малих ногу, а која има диплому гастронома и амбиције сличне мојима. Тако смо нас две, кроз дуге разговоре, дефинисале како би наш пројекат требало да изгледа и шта бисмо ново понудиле на тржишту. Направиле смо малу презентацију и кренуле са радом.
У почетку је све то изгледало веома скромно. Храну смо припремале за наше породице, пријатеље и познанике. Сав новац који бисмо зарадиле улагале смо у опрему. Полако су почеле да се интересују и неке фирме. Ми смо изгледале као веома озбиљан кетеринг, а храну смо припремале у мом стану. Имале смо клијенте, имале смо добар производ, али нисмо имале фирму и нисмо имале појма шта то значи. Дакле, нешто је морало да се деси.
А десило се (…) да смо ми млади у Националној служби за запошљавање добили отказе. Али, мене је то само још више мотивисало да узмем ствар у своје руке и да започнем сопствени бизнис. Знала сам да сад, као незапослено лице, могу да конкуришем за субвенције, што сам и урадила. Колеге су ме упутиле и на пројекат под називом “Истражи свој бизнис”, у оквиру којег је требало за шест месеци проћи кроз различите обуке, учити о предузетништву и своју бизнис идеју развити до последњег детаља, на шта сам ја, наравно, пристала. Као исход свега тога, у јуну је стигла субвенција, а у јулу и прва награда кроз пројекат. Тај новчани подстицај је мање битан, оно што је непроцењиво јесте што смо кроз тај пројекат добили огромну медијску пажњу, велики број пројеката, много нових партнера. Добили смо право на учешће на Сајму предузетништва, који је опет покренуо нову лавину неких нових контаката и партнера. Опремиле смо кухињу, и то само нашим радом – дакле, не од новца од субвенција, њега чувамо за порезе и доприносе. Заиста мислим да је битно у првој години предузетништва осећати ту сигурност.
Као младе предузетнице, живимо срећно и слободно. Бити предузетник није лако, али је лепо. Наш кетеринг расте из дана у дан и наши производи свуда стижу.
Док сам се припремала за ову презентацију, прочитала сам нешто што одговара нашој причи: уради оно што можеш, са оним што имаш, тамо где јеси. И ми заиста јесмо. А вама желим да уколико препознате прилику – обавезно је искористите!
***
37. Београдски Ignite под насловом “Укључи се бр. 4”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у уторак, 25. октобра 2016. године, у београдском Impact Hub-у. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“ су организацијом овог догађаја, већ четврту годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и охрабрили учеснике и посетиоце да постану борци за инклузивно друштво.
Посетиоци Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: има ли живота после одслужене затворске казне; како до медаље на параолимпијским играма; које су мале тајне активног старења; како се мења слика о младим Ромима и Ромкињама кроз ритам и реч; ко су жене које помажу мигрантима; како изгледа свакодневица младе глуве особе; како млади у акцији мењају друштво; како постићи предузетнички успех…
Рената Ђорђевић Сабадош долази из Зрењанина. Дипломирана је професорка географије, која је уз помоћ субвенција покренула сопствени бизнис. Свој рад сматра важним јер се осећа испуњеном када је упослена и уз то финансијски помаже своју породицу и подиже квалитет њиховог заједничког живота. Рената себе описује као позитивну особу, увек спремну да помогне, веома креативну, са прегршт идеја, комуникативну, отворену, амбициозну и спремну на стално усавршавање. Њен највећи изазов је проширивање породице уз вођење сопственог посла.
pdf [3 MB]
Оставите коментар