Влада Републике Србије
Представници 195 земаља усвојили су 12. децембра у Паризу први глобални споразум о борби против климатских промена који би требало да омогући да се загревање планете успори. Споразумом је постављен циљ да се раст температуре до краја века задржи испод 2 степена Целзијуса с тим да се уложе напори да се загревање ограничи на 1,5 степени у односу на период пре индустријализације. То ће се постићи тако што ће земље радити на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, али споразум не предвиђа казне за земље које не испуне своја обећања дата на том плану.
Споразум је постигнут на конференцији УН о климатским променама у Паризу која је почела 30. новембра и требало је да се заврши 11. децембра али су учесници затражили још један дан како би усагласили детаље споразума.
“Гледам по сали, видим да је реакција позитивна, нема примедби. Споразум о клими је усвојен”, изјавио је 12. децембра домаћин скупа, шеф француске дипломатије Лоран Фабијус. На то се салом проломио аплауз и чуле овације, а неки делегати су почели да се грле и плачу.
“Историја ће памтити овај дан”, рекао је генерални секретар УН Бан Ки Мун и истакао да постигнути споразум представља “огроман успех за планету и људе”.
Да би споразум ступио на снагу мора да га ратификује најмање 55 земаља чији је удео у емисијама гасова са ефектом стаклене баште у свету 55%.
Циљ споразума је да се глобално загревање ограничи на испод два степена, односно до 1,5 степени Целзијуса до краја века, како су затражиле земље које су највише погођене климатским променама.
Да би се успорило глобално загревање у жељеној мери, земље су обећале да ће почети да “што пре” смањују емисије са ефектом стаклене баште. Дугорочно гледано, споразумом је предвиђено и да се уложе напори да се између 2100. и 2500. емисије настале услед људског деловања сведу на ниво који дрвеће, тло и океани могу да природно апсорбују.
До сада је 187 земаља – практично све које емитују гасова, доставило УН своје циљеве за смањење емисија до 2025. или 2030. То међутим неће бити довољно да се успори раст температуре у жељеној мери јер анализе показују да ће ти напори омогућити да се раст температуре ограничи три степена.
Због тога се земље позивају да ревидирају своје циљеве у наредне четири године. Тиме се од њих не тражи да поставе амбициозније циљеве али им се оставља простор да то учине у очекивању да ће коришћење обновљивих извора енергије постати приступачније.
Споразумом је предвиђено и да земље на сваких пет година, почев од 2025. године, ревидирају своје циљеве односно могућности за смањење емисија.
Документ не предвиђа казне за земље које не испуне своје циљеве, али садржи правила о транспарентности која треба да подстакну земље да остваре своја обећања. Споразумом је предвиђено да земље подносе извештаје о емисијама и напорима да их смање.
Предвиђено је и да развијене земље наставе да обезбеђују финансијску подршку сиромашним земљама и земљама које су већ изложене последицама климатских промена, док се друге земље охрабрују да се укључе у те напоре на добровољној основи. То отвара могућност и да земље, попут Кине, чије се привреде које се убрзано развијају, укључе у те напоре.
У споразуму се не помиње тачан износ помћи али су богате земље раније обећале да ће до 2020. обезбедити 100 милијарди долара за помоћ сиромашним земаља.
Малим острвским земљама које су највише изложене климатским променама у виду пораста нивоа мора, изашло се донекле у сусрет, пошто се у споразуму указује на “губитке и трошкове” које могу очекивати од катастрофа изазваних климатским променама а на које не могу више да се прилагоде.
Фуснотом се међутим прецизира да то не подразумева нити даје основу за било какво позивање на одговорност и накнаду, што је био кључан захтев САД.
Споразум би требало повољно да утиче на прелазак светске привреде на друге изворе енергије уместо фосилних горива, посебно имајући у виду дугорочни циљ.
Стручњаци указују да би смањивање емисија на ниво који може да се апсорбује у природи значило да ће свет у наредних пола века престати да емитује гасове који углавном потичу од сагоревања нафте, угља и гаса. Достизање таквог циља подразумевало би потпуну промену енергетског сектора и многи активисти страхују да земље и поред датих обећања нису спремне да спроведу тако корениту и скупу промену.
Споразум из Париза је први глобални споразум за борбу против климатских променама. Претходни сличан документ, Протокол из Кјота из 1997, обавезивао је развијене земље на смањење емисија. У париском споразуму, развијене земље се позивају да улажу додатне напоре у смањењу емисије штетних гасова.
Извор: АП, АФП, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар