Влада Републике Србије
Пише: Немања Крстонић (Блог о социјалном укључивању)
Лични развој је есенцијални састојак у чаробном напитку за успех. Неки постану свесни тога пре, неки касније, неки пак сасвим случајно тачно на време.
Под личним развојом не подразумевам само бесомучно ишчитавање теорије, већ свакодневну борбу у превазилажењу разних препрека и несигурности са којима се сусрећемо. Када бих имао прилику да причам са Немањом у средњој школи, рекао бих му само једну ствар: “Изађи из своје комфор зоне”.
Оно што нас чини посебним јесте начин на који реагујемо кад нисмо у окружењу у коме смо навикли да будемо. Када искусимо нешто ново.
Када сте последњи пут урадили нешто по први пут?
Са сигурношћу могу да кажем да је средња школа најбезбрижнији део одрастања. Дуго времена сам проводио “похађајући школу” тј. пратио њене токове и нисам се много трудио да урадим нешто што ће ме мало избацити из те монотоније.
Оно што је у великој мери утицало на мене јесте прво такмичење у оквиру програма Достигнућа младих у Србији. Сада већ давне 2010. године, тиму састављеном од 5 људи које сам тек упознао дат је задатак. Нисам ни помислио да рад са непознатим људима мозе бити тако занимљив. Судар различитих карактера и погледа на свет за једним малим столом и са задатком да заједно реше проблем.
Такво искуство нисам могао да добијем у школској клупи. Када сам први пут осетио ту еуфорију, могућност да пред пуном салом искажем своје мишљење и идеје пробудила је у мени пламичак који је од тог тренутка све више растао. То ново искуство ми је дало храбрости да се упустим у све нове изазове који су долазили пред мене. За три дана сам од особе која је избегавала излазак из своје комфор зоне постао особа која оберучке прихвата све нове изазове који се нађу испред ње.
Савет за Немању у средњој школи: Кад год имаш прилику, пробај нешто ново!
Најчешћи страх данас
Страх од јавног наступа.
Веровали или не, страх од јавног наступа је наизраженији страх данас. Према неким истраживањима он је јачи и од страха од летења, а на „лествици страха“ други по реду, одмах иза страха од смрти. Обично када гледамо друге како то раде не делује тешко, чак делује толико лако да мислимо да ми у тој ситуацији не бисмо имали никаквих проблема. У пракси је пак мало другачије.
Јавни наступ је нешто са чиме се не сусрећемо толико у средњој школи, а са друге стране то је период када је потребно највише да се ради на томе како бисмо када наставимо студије били спремни за све ствари које нас чекају.
Најбитнија ствар јесте: јавни наступ је ствар вежбе! Као и већину, тај страх није ни мене заобишао. Први излазак пред велики аудиторијум се није најбоље завршио, замуцкивање, дрхтање гласа и трема учинили су своје. Али после првог пробијања леда осетио сам се изванредно. Та жеља за причањем пред широм масом претворила се у потребу која ме је сваки следећи пут гурала да будем бољи. Понављао сам то много пута, све до тренутка када је трема постала позитивна и омогућила ми да оно сто причам изнесем на најбољи могући начин.
Савет за Немању у средњој школи: Увек дигни два прста и изнеси своје мишљење!
(…)
Текст “Успех није резултат спонтаног сагоревања. Морате сами себе да запалите” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар