Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
Ових дана Влада је предложила и у скупштинској процедури су се нашла и два „реформска“ закона из области радног законодавства а која су привукла моју пажњу.
У питању су Измене и допуне Закона о раду и Измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО). Тема мог интересовања у вези са најављеним изменама Закона о раду је утицај измена на старије, незапослене раднике, који су некада били у радном односу, па су остали без посла у транзиционом периоду. Код измена Закона о ПИО посебну пажњу ми је привукло подизање старосне границе за одлазак жена у пензију и аргументација за исту.
Измена Закона о раду у делу плаћања посебног додатка за минули рад (по важећем закону 0,4% годишње за све претходне године радног искуства) предвиђа да ће се исти плаћати само за године проведене на раду код тренутног послодавца. Друга измена која се односи на исплате отпремнина запосленима предвиђа да уместо да се иста исплаћује за све године радног стажа (како је по важећем Закону) исплаћује само за године проведене код последњег послодавца. Образложење је да ће ове измене битно допринети бржем запошљавању старијих радника који се налазе на тржишту рада чекајући нову шансу да се запосле како би радећи и зарађујући обезбедили минимум егзистенције и остварили право на пензију.
Поменуте измене могу да буду претпоставка повољности за послодавца, али не битно, јер послодавци иначе када закључују уговор о раду са запосленима, они га закључују на бруто примања, а онда се од тих бруто примања прерачунава у складу са законом колико ће процената ићи на цену рада, колико на минули рад, превоз, топли оброк… Не верујем ни да ће чињеница да послодавци неће морати да плаћају отпремнине за све године стажа, већ само за оне проведене у његовој фирми утицати да запошљавају старије раднике ако за то немају друге јаке разлоге (искуство ових, њихове вештине и специфична знања, лојалност фирми…). До повећаног запошљавања радника иначе, па и старијих радника, може доћи само ако постоји потреба за новим радницима (нове инвестиције, односно, нова радна места…).
Новина у Закону је и плаћање пенала за случај превременог одласка у пензију, на начин да се пензија може умањити и до 20%. Ово би била добра мера само у случају да су истовремено предвидели и механизам за стимулисање старијих радника за каснији одлазак у пензију, односно, рад и преко периода (година радног искуства или година старости предвиђених за одлазак у пензију). Тек у том случају би ова прва наведена мера показала жељени ефекат.
Да би предложене измене и допуне Закона о раду дале жељени ефекат, у делу који се односи на старије раднике, неопходно је и доношење одговарајућих политика које се односе на веће економско учешће старијих радника кроз:
- Увођење флексибилних механизама како би се радницима омогућило да бирају када ће се пензионисати (нису важне године старости већ су важније радне способности за обављање одређеног посла)
- Повећање понуде радних места кроз отварање опција за рад старијих радника и са непуним радним временом или са радом од куће уколико радни процес то дозвољава.
- Унапређење услова рада укључујући и прилагођавање услова рада према здравственим потребама старијих радника.
- Сталним унапређењем вештина, обукама, доквалификацијама, преквалификацијама и старијих радника у складу са њиховим постојећим образовним квалификацијама и интересовањима како би могли да буду „у корак“ са новим технологијама и како би могли да дају највећи могући допринос на свом радном месту.
- Стварање опција промене радног места после одређеног броја година проведеног на једним истим пословима. Да ли једна васпитачица може да обавља подједнако ефикасно свој посао у вртићу са групом деце када она има 25, 45 или 65 година? Нема сумње, да ће у 65-ој њено искуство бити највеће али не и њене физичке способности да се сагне, пресвуче дете од 3-4 године и да га прати у његовом трчању.
Ако се не донесу и доследно примењују и одговарајуће политике, већ се само очекује да ће постојеће измене Закона о раду допринети већем упошљавању старијих радника, у пракси ћемо и даље читати суморне податке статистичких билтена Националне службе за запошљавање попут оних из Месечног статистичког билтена бр. 139 за март 2014.године, у коме се каже да међу 790.501 незапосленим, 201.106 (25,44%) је оних који имају више од 50 година старости. Највећи број њих се скида са евиденције одласком у пензију, чињеницом да су напунили 65 година или да су умрли. У марту месецу, брисано је са евиденције рада 678 од ових лица јер је испунило услове за остваривање права на старосну, породичну или инвалидску пензију, а још 337 њих је изашло из радне снаге чињеницом да су напунили 65 година живота, док је 72-је брисано са евиденције услед смрти.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар