Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Нови социо-економски извештај Уједињених Нација (УН) у Србији показује да је Влада Републике Србије пружила добар и правовремен одговор на први удар COVID-19.  Како се ова криза без преседана буде настављала, држава ће морати даље да јача здравствени систем, да убрза реформе у области социјалне заштите и локалне самоуправе, као и да малим и средњим предузећима (МСП) пружи подршку која ће унапредити њихову флексибилност и отпорност на кризе. Држава би требало да искористи кризу коју је изазвао COVID као прилику за изградњу бољих темеља за будућност, бржу трансформацију привреде по еколошким начелима и континуирану изградњу поверења између институција и грађана, заснованог на заједничкој одговорности.

На глобалном плану, Уједињене нације су носилац усаглашеног напора за пружање подршке државама, међу којима је и Србија, да формулишу краткорочни и дугорочни одговор на COVID-19. Процена социо-економског утицаја (SEIA) резултат је опсежне сарадње агенција и програма УН-а, Владе Републике Србије и представника пословног и цивилног сектора. Ова анализа се бави здравством, социјалном заштитом, запошљавањем и МСП, макроекономијом и мултилатералном сарадњом, управом и отпорношћу заједнице, животном средином и климатским променама. Користиће се у оквиру система УН и шире за утврђивање и предлагање краткорочних и дугорочних решења за опоравак, у циљу смањења неједнакости, унапређења добробити грађана и обезбеђивања здраве будућности за животну средину.

„У овом тренутку наша колективна и индивидуална будућност се налази у нашим рукама, уз јединствену животну прилику да за њу изградимо боље темеље. Док радимо на јачању здравственог система, требало би и да се додатно посветимо изградњи одрживе будућности и остваривању Циљева одрживог развоја до 2030. године“, изјавила је Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији.

„Налази социо-економског извештаја указују да убудуће морамо више да користимо дигитална решења како бисмо ојачали друштвени капитал и подигли на виши ниво примере добре праксе проистекле из ове кризе, као што је подршка волонтера у локалним заједницама, као и да бисмо изградили отпорност здравственог система и економије, на пример путем сервиса као што су е-здравље и е-трговина. Свеобухватна употреба иновативних дигиталних алата такође може помоћи да се изгради транспарентност у процесу одлучивања и ојача поверење грађана у институције. Пружање веће подршке ‘зеленој’ привреди је од кључне важности за здравље, животну средину и осигуравање конкурентности српских компанија у ЕУ и на другим тржиштима”, истакла је Франсин Пикап, стална представница UNDP-а у Србији, који је имао техничко вођство у припреми овог извештаја.

У извештају се наводи да је Влада Републике Србије благовремено и ефикасно одговорила на први талас COVID-19, реагујући на здравствену кризу и непосредни утицај пандемије на привреду земље. Подржана пакетом брзих фискалних подстицаја, привреда је показала краткорочну отпорност захваљујући којој је успела да се опорави од првобитног шока. Србија није претрпела тако нагли пад БДП-а, запослености и зарада као друге сличне земље у Европи. Иако се очекује да БДП падне од 3% до 5,3% током 2020. године, очекује се да овај пад буде надокнађен већ 2021. године. Пад БДП-а ће утицати на повећање буџетског дефицита и удела јавног дуга у БДП-у.

Ови трендови ће допринети смањењу обима финансијских средстава која су на располагању Влади Србије за решавање структурних проблема, а посебно степена сиромаштва, нивоа неједнакости и доступности социјалних услуга. И економске и социјалне показатеље треба пажљиво пратити током периода пандемије и надаље, како би се спречио нови пад. Извештај показује да су поједини делови становништва били погођени више од других, попут радника у неформалном сектору, жена на малим пољопривредним газдинствима и старије популације. Неформални радници чине 85% отпуштених радника у првом кварталу, а многи нису могли да искористе ни редовне, ни специфичне мере социјалне заштите, донете услед пандемије COVID-19. Ромска популација у неформалним и формалним насељима била је ускраћена због недостатка приступа текућој води и струји, што је озбиљна препрека одржавању препорученог нивоа хигијене. Сиромашнија домаћинства имала су потешкоћа да обезбеде учешће деце у школовању на даљину. Средња предузећа показала су се као најотпорнија и најбрже су се прилагодила новонасталој ситуацији, док су услови за коришћење пакета подстицајних мера били престроги за многа мања предузећа. Будућа фискална подршка требало би да буде доступна већем броју компанија, али такође треба да понуди подстицаје који ће охрабрити еколошки одговорне моделе пословања.

Извештај такође наглашава недостатке у управљању кризом на локалном и националном нивоу. Препоручује се јачање социјалног дијалога, надовезивањем на снажан допринос цивилног друштва, као и волонтера из свих сфера живота, приватног сектора и припадника српске дијаспоре. Локалне самоуправе показале су различит степен капацитета, ресурса и креативности у одговору на кризу. Лекције научене у протеклих шест месеци указују да механизме за припремљеност на ванредне ситуације и механизме за реаговање на кризе треба ојачати и учинити их још инклузивнијим како нико не би био изостављен.

Придавање важности прикупљању, анализи и употреби поузданих података при доношењу одлука је очигледно неопходно у будућности. Комуникација између институција и грађана о тим подацима, као и о доступним услугама кључна је за изградњу поверења и отпорности друштва на кризе.

Цео извештај доступан је на енглеском језику на линку.

Извор: www.rs.undp.org