Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Мађарској се и даље ромска деца често шаљу у школе за децу са сметњама у развоју, иако је Европски суд за људска права осудио ту праксу а та чланица ЕУ има програм за интеграцију Рома. Према званичним проценама, трећина ромске деце у Мађарској иде у школе намењене искључиво њима, трећина у редовне школе, а трећина у школе за децу са сметњама у развоју. Од септембра 2014. у Мађарској ће похађање вртића постати обавезно за сву децу старости од 3 године, што би требало да допринесе већем укључивању ромске деце. Превелика заступљеност ромске деце у специјалним школама је проблем са којима се суочава и Србија, иако има напретка у смањењу њиховог броја.

У месту Ђенђеши, на истоку Мађарске, у школи за децу са сметњама у развоју, деца уче да броје кроз песму, док друга деца цртају цртеже којим ће украсити зидове учионице. Атмосфера је топла, а учитељи изгледају посвећени свом задатку. Међутим, једна ствар упада у очи: већина ученика су ромска деца која немају сметње у развоју, пише у репортажи агенције Франс прес.

Директорка те установе коју похађа око стотину деце старости од 5 до 18 година није желела то да потврди. “Не сврставамо децу према етничкој припадности, то је забрањено, већ према социјалном стању”, рекла је директорка школе “Петефи” Ева Каталин Дарудит.

Она је рекла да између 60% и 70% деце долази из социјално угрожених породица.

Ева Каталин Дарудит је истакла да овакве школе, којима управља држава, настоје да оспособе ромску десу која су доведена због лакших проблема у учењу, да се укључе у редовну наставу. Међутим, председница невладине школе “Шанса за децу” Ержебет Мохачи сматра да је то у стварности пут ка одустајању од даљег школовања.

Од 10 милиона становника у Мађарској око 8% су Роми. Трећина ромске деце, према званичним проценама, иде у редовне, мешовите школе, трећина у установе само за ромску децу, а трећина у школе за децу са сметњама у развоју. У тој чланици ЕУ нема статистичких података о ученицима, базираним на етничкој припадности.

“То значи да две трећине ромске деце нису пуноправни чланови друштва, као што је то показала пресуда Европског суда за људска права”, рекла је Ержебет Мохачи.

Европски суд за људска права је у јануару 2013. пресудио у корист двојице ромских младића који су тужили Мађарску јер су на неоснован и дискриминаторан начин смештени у центар за особе са менталним сметњама.

Суд је у мишљењу констатовао да су ромска деце превише заступљена у школи за децу са сметњама у развоју коју су два млада Рома похађала. У мишљењу се наводи да је такво стање у свим сличним установама у Мађарској због систематичног постављања погрешних дијагноза о менталним сметњама.

Ержебет Мохачи је рекла да је та пракса била изражена у време комунистичког система у Мађарској и другим европским земљама.

“У тим школама 90% деце су Роми који немају сметње у менталном развоју”, рекла је она.

О упућивању деце у специјалне установе одлучују комисије које чине просветни радници, психолози и педагози. Међутим, како наводи Ержебет Мохачи, одлуке се често доносе на брзину и то без тестирања деце. Има случајева и да комисија доноси одлука а да дете није ни видела.

Европски суд за људска права је указао на пропусте у систему постављања дијагнозе јер се не узима у обзир социјална и културолошка средина из које потичу ромска деца.

У извештају из 2009. Европска комисија против расизма и нетолеранције (ЕЦРИ) критиковала је Мађарску због несразмерно великог броја ромске деце са сметњама у менталном развоју.

Мађарске власти истичу да су свесне проблема и да раде на укључивању Рома у редовне школе које похађају и деца мађарске националности, што је и предвиђено националним програмом за интеграцију Рома у периоду 2007-2015.

У 2007. години 10% Рома је похађало средњу школу у Мађарској, а пет година касније њихов удео је порасто на 19%, наводи се у најновијем извештају о споровођењу програма за интеграцију Рома. Удео Рома који положе матуру практично се није променио и износи 6% док их је 2007. било 5%. Слично је и са стопом младих Рома који имају факултетску диплому а који износи 1%.

“Наш циљ је да заједно одгајамо ромску децу и децу других националности”, рекла је за АФП државна секретарка за образовање Рожа Хофман.

Она очекује да ће до конректног помака доћи у септембру 2014. године, када ће похађање вртића постати обавезно за сву децу старости од 3 године. Та мера треба да допринесе већем укључивању у друштво ромске деце јер она сада улазе у образовни систем тек поласком у школу са 6 година.

Према истраживању Европског центра за ромска права (ERRC), чији су резултати представљени у новембру 2013. у Београду, број ромских ученика у специјалним школама у Србији је смањен, али је и даље висок.

У школшкој 2011/2012. удео ромских ученика у укупном броју ђака у установама за децу са сметњама у развоју био је 23%, док се у 2012/2013. њихов удео смањио на 21%. У неким специјалним школама удео ромских ученика је био далеко вишо, до 73%, речено је на представљању резултата истраживања крајем новембра.

Констатовано је да се и у Србији често дешава да се ромска деца уписују у специјалне школе без мишљења комисије.

Извор: АФП, EurActiv.rs