Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европска унија ће у мају упутити специфичне економске препоруке Србији у складу са новим приступом проширењу у коме је тежиште на припреми земље за чланство у домену економије, рекао је 28. марта шеф сектора за европске интеграције у Делегацији ЕУ у Србији Фрејк Јанмат (Freek Janmaat). У оквиру новог приступа који се односи на “економско урпављање”, земље кандидати ће сваке године достављати Европској комисији националне програме економских реформи а сваке друге године програме за конкурентност и раст, на основу којих ће им се упућивати препоруке. Србија ове године не треба да очекује подршку буџету из новог вишегодишњег буџета ЕУ, јер мора прво да припреми акциони план за управљање јавним финансијама, шта је још једна од обавеза земаља у процесу приступања, рекао је Јанмат.

Јанмат је на брифингу за новинаре о новом приступу у политици проширења у ЕУ Инфо центру рекао да је још рано рећи какве ће препоруке ЕУ упутити Србији али је додао да се може претпоставити да ће се односити на тржиште рада због високе стопе незапослености или на јавна предузећа с обзиром да представљају оптерећење за буџет и конкуренцију.

Указао је и на значај питања “фискалне ситуације у Србији”, пошто је планирани буџетски дефицит 7,1% а јавни дуг расте”.

“Морамо видети шта ће бити у мају. Европска комисија још припрема те препоруке а онда треба да их размотре наше чланице, односно министри финансија чланица ЕУ”, рекао је он и додао да ће министри то учинити у мају.

Препоруке ће се убудће израђивати на основу националних програма економских реформи које ће земље Западног Балкана достављати Европској комисији сваке године, додао је он. Ти програми ће се односити на области од трговине, тржишта рада, пословног амбијента и приватизације до фискалне политике.

Јанмат је рекао да се прве специфичне препоруке могу очекивати у мају ове године, с обзиром да земље кандидати за чланство у ЕУ већ достављају у јануару програм економских приоритета који ће се од 2015. звати националним програмом економских реформи.

Препоруке би требало да се спроводе у наредних годину до две године како би се избегло да се одуговлачи са њиховом применом, рекао је он.

Истакао је да нови приступ у политици проширења са тежиштем на економији треба да омогући већу интеракцију земаља у процесу приступања и ЕУ у усклађивању у области економије и пружи конкретније смернице земљама у приступању.

“Специфичне препоруке заједнички ће се разматрати и усвајати са земљама у региону, укључујући Србију”, рекао је шеф сектора за европске интеграције у Делегацији ЕУ у Србији.

Како је додао, економски критеријуми у процесу приступања су доста општи, а два основна се односе на функционисање слободног тржишта и спремност земље да издржи притисак конкуренције када приступи ЕУ.

“Закључено је да у овој фази ниједна земља Западног Балкана нема функционалну тржишну привреду”, рекао је он и додао да је жеља ЕУ да пружи сметнице и савете у раној фази придруживања у области структурних економских реформи и фискалне политике.

Подсетио је да у областима који се односе на економију често нема правне тековине ЕУ већ да постоје различити модели у чланицама, попут пензионог система, али да ЕУ може да пружи конкретне предлоге и препоруке на основу најбољих пракси у чланицама ЕУ.

Подршка ЕУ буџету од 2015.

Јанмат је рекао и да ће се од земаља у придруживању тражити да доставе и акциони план за управљање јавним финансијама који ће се односити на питања буџетирања, функционисање Министарства финаснија или убирања пореза.

Навео је да је поред средстава IPA, односно подршке изградњи капацитета земљама у придруживању, у вишегодишњем буџету ЕУ за период 2014-2020. предвиђена и подршка буџетима земљама кандидатима, за коју ће кључан бити тај акциони план.

Он је додао да ће грантови ићи у директно у буџет али да ће то зависити од услова који се поставе за одређене секторе, а да је општи услов израда акционог плана.

“Предуслов за буџетску подршку биће израда акционог плана о управљању јавним финансијама. Мислим да ће бити потребно време за његову припрему и не видим могућност да буџетске подршке буде већ ове године. Најраније би то могло да буде следеће године”, рекао је он.

Конкурентност и раст

Земље кандидати ће сваке друге године достављати и програм за конкурентност и раст са тежиштем на секторима битним за подстицање конкурентности привреде и раст, а прве програме би требало да доставе следеће године, додао је Јанмат.

Европска комисија ће затим у годишњем извештају о напретку земље, који ће објавити на јесен 2015. године, изнети оцену тог програма са препорукама.

Јанмат је рекао и да ће ЕУ сарађивати са међународним финансијским институцијама, попут Светске банке, Европске банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда у подстицању економског развоја Србије.

Он је рекао да ЕУ генерално подржава склапање аранжмана са ММФ-ом, оценивши да такви аранжмани дају “упориште” и шаљу позитиван сиганл инвеститорима.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs