Влада Републике Србије
„Ко да пусти жену да иде на састанак? Ко ће онда да ради и брине о кући?“ – старији мештанин из Шумадије, на питање о потреби да и старије жене више учествују у животу и одлукама месних заједница.
Иако недовољно познају права која имају, старије жене веома добро дефинишу проблеме са којима се сусрећу и констатују да нису равноправне нити са својим вршњацима нити са млађим женама. Ово је било веома приметно на свим обукама представника удружења пензионера и других организација цивилног друштва које раде са старијима / за старије, а које су спроведене у шест градова у Србији у оквиру пројекта „За повећано учествовање старијих жена у јавном и политичком животу“.
Учесници из Моравичког округа на обуци у Чачку и учесници из Шумадијског округа у Крагујевцу, 4. и 5. августа 2021. године, сложили су се да је најтежи положај старијих жена које живе у сеоским срединама и да су оне најдискриминисаније. Најчешће немају пензију, нису власнице ни кућа у којима живе нити имања која обрађују, а морају да раде све док могу да се крећу, како би обезбедиле неки минимум егзистенције.
У селима често нема ни лекара, ни поште, нити редовне аутобуске линије до градских средина. Старије жене, како у сеоским, тако и у градским срединама, у већем су ризику од насиља, посебно психичког, занемаривања њихових потреба и економске експлоатације. Али, оне све мање могу да пруже отпор у таквим ситуацијама. Констатовале су и да некада и саме доприносе да буду запостављене, прво у својој породици, па онда и у локалној заједници. Истичу да друштво не брине довољно о њима, посебно не о онима које немају пензију нити икакав други редован извор прихода.
Сви учесници ових обука су се сложили да старије жене недовољно учествују у друштвеном животу своје заједнице, а посебно је ниска њихова партиципација у политичком животу. Овакви скупови за њих су добра прилика да подижу ниво сопствене свести и ниво информисаности о правима које имају, као и о значају сопствене партиципације у јавном и политичком животу, односно на местима где се доносе одлуке које се њих тичу. Сложили су се да треба заговарати код доносилаца одлука за обезбеђивање квота за партиципацију жена и у месним заједницама, као и квота за старије жене на свим нивоима, у оквиру ових квота за жене.
Потребно је заговарати успостављање савета старијих грађана у локалним самоуправама у којима ће, сразмерно броју чланова, бити укључене и старије жене. Коначно, неопходно је заговарање за равномернију поделу послова и обавеза у домаћинству, између жена и мушкараца, како би се унапредила могућност да жене, укључујући и старије жене, на равноправној основи утичу на обликовање и дефинисање јавних политика, од нивоа месне заједнице, па надаље. (…)
Обуке о људским правима, забрани дискриминације и родној равноправности су део активности из пројекта „За повећано учествовање старијих жена у јавном и политичком животу“, који спроводе Удружење Amity – снага пријатељства и FemPlatz, а који финансира Европска унија.
Подршка ЕУ за унапређење демократије и људских права у Србији од 2014. године до данас износи више од 53 милиона евра. ЕУ активно подржава поштовање и заштиту људских права у Србији кроз различите програме – на националном и на регионалном нивоу. Тренутно је у току низ пројеката које финансира ЕУ, а који се спроводе у сарадњи са властима Србије и организацијама цивилног друштва, са циљем постизања поштовања и пуне заштите основних права свих грађана, без обзира на године, родну припадност, способности, етничку припадност или сексуалну оријентацију.
Извор: europa.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар