Влада Републике Србије
На граници ЕУ је 2013. године забележено 40.000 илегалних прелазака границе из земаља Западног Балкана, што је 27% више него годину дана раније, показује извештај европске агенције за контролу границе Фронтекс (Frontex). Од тога је половина нерегуларних миграната откривена на мађарско-српској граници, а тај тренд се објашњава ублажавањем процедура за азил у Мађарској. Прошле године се први пут од 2009. повећао број грађана земаља региона који су покушали да пређу илеглано границу, а пре свега је скочио број грађана Албаније и Косова.
Број илегалних прелазака на граници ЕУ са земаљама Западног Балкана повећао се са 31.400 у 2012. на 40.000 прошле године, наводи се у Фронтексовој годишњој анализи ризика на Западном Балкану за 2014, објављеној у јулу.
За прошлу годину је карактеристично то што се први пут од 2009. повећао број држављана земаља Западног Балкана који су илегално покушали да пређу границу, пре свега грађана Албаније и Косова.
Удео грађана региона је порасто на 45% од укупног броја илегалних прелазака, али су они са 18.000 илегалних прелазака и даље далеко испод нивоа пре визне либерализације 2009. када је забележено 62.000 таквих прелазака грађана земаља Западног Балкана.
Готово половина илегалних прелазака из правца Западног Балкана забележена је на граници између Мађарске и Србије који се повећао за чак 338% у односу на 2012. У једном тренутку, током маја илегални преласци на мађарско-српској граници чинили су 43% таквих прелазака у целој ЕУ.
Нагло повећање броја илегланих прелазака границе између Мађарске и Србија у прошлој години објашњава се укидањем притвора за тражиоце азила у Мађарској почетком 2013. Мађарска је у јулу 2013. поново увела праксу притварања за тражиоце азила након чега је број миграната нагло пао.
После мађарско-српске границе, најпрометнија је, када је реч о илегалним преласцима, граница између Грчке и Албаније, а заједно на те две границе отпада три четвртине илегалних прелазака из региона у ЕУ.
Ирегуларни мигранти најчешће су границу прелазили пешке кроз ненастањена подручја а затим би се састали са помогачима који им обезбеђују даљи превоз. Пошто би били ухваћени, већина миграната је изјавила да ће тражити азил, наводи се у извештају.
У Фронтексовој годишњој анализи ризика на Западном Балкану за 2014. констатује се да је прошле године знатно опао број миграната из Авганистана, северне Африке и Сомалије а да се повећао број миграната из Западне Африке пре свега из Малија, Нигерије и Гане.
Безвизни режим: непромењено стање
Стање у вези са злоупотребом безвизног режима у земљама Западног Балкана нису се битније променило у 2013. у односу на 2012, а удео грађана Србије у укупном броју тражилаца азила је био 45%.
Прошле године азил је тражило 33.000 грађана из пет земаља Западног Балкана – Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније и Македоније. Грађани тих земаља су највише тражили азил у Немачкој – седам од 10 захтева је поднето у тој земљи.
Према тренду раста од увођења безвизног режима 2009, као и на основу значајног броја тражиоца азила из Србије Немачка би евентуално могла да тражи суспензију безвизног режима на основу механизма који је на снази од јануара 2014, док би у случају још неколико чланица у теоритоји постојала основа за то.
У извештају се наводи да су земље Западног Балкана и суседне чланице ЕУ наставиле да примењују низ мера како би спречиле злоупотребу безвизног режима и да већина њихових грађана не злоупотребљава ту повластицу.
“Наша анализа показује да је у случају грађана Србије и БЈР Македоније одбијање улазака и излазака помогло да се спречи да тај број буде још већи током 2013″, наводи Фронтекс.
Додаје се да је анализа регуларних прелазака границе на мађарско-српској граници, одбијања уласка грађанима Србије и злоупотребе азила у ЕУ показала да се безвизни режим у већини случајева користи без злоупотреба.
Прошле године је забележено више од 4,5 милиона регуларних улазака српских држављана у Мађарску и Хрватску док их је око 15.000 тражило азил у ЕУ и земљама Шенгенског споразума, истиче се у извештају.
Констатује се да улазак Хрватске у ЕУ 1. јула 2013. није утицао на миграторне токове у региону.
Србија важна рута за кријумчарење кола
Фронтекс је навео да прекогранични криминал који се углавном односи на кријумчарење дрога и возила представља значајну безбедносну претњу на граници са земљама Западног Балкана.
Посебно забрињава тренд кријумчарења дроге преко Јадрана, наводи се у извештају.
У оквиру операције Фронтекста на граници са земљама региона прошле године је откривено 112 кријумчарених возила док је годину дана раније откривено 127.
Србија је, како се додаје, и даље важна транзитна земља али и одредиште кријумчарених возила.
Возила најчешће потичу из Италије (17%), Немачке (13%) и Аустрије (7%) а возачи су најчешће држављани Србије, Црне Горе и Бугарске, док су возила немачке производње.
Извор: EurActiv.rs
Фото: Frontex
pdf [3 MB]
Оставите коментар