Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У свету од непреносивих болести, попут рака и дијабетеса, годишње умире 38 милиона људи, а у 16 милиона случајева смрт је могла да се избегне да је било превенције, показао је извештај Светске здравствене организације (СЗО) који је представљен 19. јануара. СЗО наводи да је довољно уложити један до три долара по становнику да би се сузбиле последице тих болести у које спадају кардиоваскуларне болести, рак, болести плућа и дисајних путева и дијабетес. У Србији је вероватноћа умирања становништва у доби између 30. и 70. године од те четири главне непреносиве болести у 2012. била 24,5%, а у Шведској, на пример, 9,9%.

“Међународна заједница има прилику да преокрене тренд непреносивих болести”, рекла је генерална директорка СЗО Маргарет Чан представљајући извештај.

“Земље би, улагањем између једног и три долара годишње по становнику, могле знатно да смање број пацијената и смрти узрокованих непреносивим болестима”, додала је она.

Маргарет Чан је додала да би у 2015. све земље требало да утврде циљеве за спровођење превентивних мера, наводећи да због одсуства таквих мера “милиони људи прерано умире”.

У 2000. години 14,6 милиона људи је умрло пре времена, односно пре 70. године, због непреносивих болести јер није било превенције. Тај број се повећао на више од 16 милиона у 2012, наводи СЗО.

Умирање у ранијем добу услед болести може се избећи ако се примењују политике против кознумирања дувана или алкохола, а у прилог физичких активности и бављења спортом.

СЗО посебно позива земље са средњим приходима да примене такве политике јер је смртност од непреносивих болести већа од заразних болести. Србија је у извештају СЗО сврстана у земље са вишим средњим приходима.

Готово три четвртине или 28 милиона смртних случајева изазваних непреносивим болестима отпада на земље са слабим и средњим приходима. По великом броју прераних смртни издваја се шест земаља: Авганистан, Фиџи, Узбекистан, Казахстан, Монголија и Гвајана.

Циљеви

СЗО је 2013. представила акциони план чији је циљ да се број прераних смрти смањи за 25% између 2013. и 2020. План садржи 9 циљева.

Неке земље су већ оствариле резултате захваљујући мерама које су одлучиле да примене. У Турској се број пушача смањио за 13,4% између 2008. и 2012, пошто је цена цигарета повећана а на паклице стављена упозорења о штетности дувана.

Такође, потрошња зашећерених пића смањена је за 20% у Мађарској која се усредсредила на кампању о штетности шећера по здравље.

У Аргентини, Бразилу, Чилеу, Канади, Мексику и САД покренуте су кампање како би се смањила количина соли у храни.

СЗО процењује трошкове за смањење последица непреносивих болести на 11,2 милијарди долара годишње, што је годишње улагање од између један и три долара по особи.

Годишње у свету од последица дувана умре 6 милиона људи, од последица алкохола 3,3 милиона, а до болести повезаних са недовољном физичком активношћу 3,2 милиона. Због претераног коришћења соли у храни умире 1,7 милиона људи.

СЗО је такође забинута због последица гојазности код деце код које се такође јављају кардиоваксуларне болести, хипертензија и болести повезане са артрозом. У свету је 42 милиона деце млађе од пет година гојазно.

Прилике у Србији

У свету је у 2012. године 30-огодишњак имао 19% шанси да умре од једне од четири главне непреносиве болести пре 70. рођендана. Та вероватноћа је смањена за 4 процентна поена у односу на 2000. годину.

Према извештају СЗО, у Србији је вероватноћа умирања од четири непреносиве болести у доби између 30 и 70 године у 2012. била 24,5%, а у Шведској 9,9%.

Укупна годишња потрошња алкохола по становнику у доби изнад 15 година износила је 2012. у Србији 12,3 литара а у Шведској 9,7 литара.

Удео становништва старијег од 18 година које није довољно физички активно у Србији је 2010. износио 38,7% док је у Шведској био 28,7%.

Повишен крвни притисак је прошле године имало 34,5% грађана Србије и 25,9% Швеђана.

Такође, у Србији је 19,5% пунолетних грађана било гојазно, а у Шведској 20,05%. Под тим се подразумева да је Индекс телесне масе (БМИ) био већи од 30, што значи да би на висину од 168 центиметара особа имала 85 килограма или на 178 центиметара 95 килограма.

Укупно 7,8% грађана Србије и 6,4% грађана Шведске је 2014. имало шећер изнад 7, корисило лекове за дијабетес или већ имало вишегодишњу дијагнозу те болести.

Извор: АФП и EurActiv.rs