Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Анита Еркер (Блог о социјалном укључивању)

Сећам се када сам заборавила да смо посебни. Да посебно спавамо, тражимо, очекујемо; сасвим посебно дочекујемо и припремамо дане за теже, а драге. Сећам се како никада до пре моменат нисам дуже од 15 секунди размишљала има ли последице у посебности којом се градим.

А има.
Итеколико, и, неважно када, увек има.

Моје биће је мало сунце које не жели да се све око њега креће јер се око сунца не окрећу ствари, већ време. То биће веома добро зна да, попут извора живота, и оно својим променама утиче на променљивост наших; да променљивост наших уме и хоће изазвати даљу промену свега око малог сунца. А мора ли?

Мора, не мора, уме, не може. Јер, извор који не жели да се све око њега креће, иако не уме то да изговори – неуплашеним снагама унутрашњег мира указује да нема потребе да он, тако исти а много више другачији, на било који начин утиче; сем колико дозволимо.

А, дозволила сам. И крећем се око сунца иако ми оно каже да станем и себи се посветим. Да град, народ и будућности неће бити ништа боље уколико су фокусиране на оно што покреће бит жеље за животом. А шта је живот, ако није живост свакомоментног трептаја у који уливамо претходне, будуће, надолазеће бити.

Сећам се када сам се сетила да сам претходно заборавила да смо посебни: да нама време не траје пре и након, да је нама време, једино, ово одмах.

Ми не умемо да рачунамо. Ми, најближи аутизму и аутизам сам, не рачунамо на догађај, срећу или промену; ми знамо само за морати.
Ми не умемо да тугујемо над зрном туге, ми њој хрлимо па је грлимо, јер тек када нам је знани пријатељ, тек тада је се још мање плашимо.
Ми желимо да наше тежине инспиришу друге – да ништа није довољно тешко да би бит душе растужило.
Ми умемо да захвалимо, помолимо, загрлимо; ми морамо да хвалимо, молимо и неутешно грлимо јер само тада ће се аутизам борити креативношћу, а не болима које у себи вуче.
Ми знамо да нисмо посебни, јер мало шта је посебно у томе што си рођен посебан, а много је посебније умети једноставност животне одлуке на обичан начин.

(…)

Текст “У свету разноликог јединства” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.