Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија рециклира само 1% комуналног отпада, а чланице ЕУ у просеку 28%, компостирања у Србији уопште нема, а у ЕУ се тако третира 16% отпада и у Србији 99%, а у ЕУ само 28% отпада заврши на депонији, показују подаци Еуростата. Највише отпада по особи у ЕУ произведе се у Данској, а најмање у Румунији, док је шампион Уније по рециклирању и компостирању Немачка која тако преради две трећине отпада.

Према подацима Европске статистичке службе, у Србији је у 2014. години произведено 302 килограма отпада по становнику од чега је 236 килограма третирано (рециклирано, компостирано, спаљено или одложено на депоније).

Међутим, од третиране количине у Србији само је 1% рециклиран а 99% отпада је завршило на депонијама.

Ни остале земље које стреме ка чланству у ЕУ не односе се много боље од Србије према отпаду – и у Црној Гори 99% отпада иде на депоније а у Македонији, Босни и Херцеговини и Турској 100%.

Смањује се количина отпада у ЕУ

У ЕУ је свака особа у 2014. произвела у просеку 475 килограма отпада од чега је 44% рециклирано или компостирано.

Количина отпада по становнику у ЕУ смањена је за 10% од 2002, када је достигла максимум од 527 килограма. Производња комуналног отпада по особи у ЕУ константно опада од 2007. и сада је испод нивоа бележеног средином деведесетих.

Од 475 килограма отпада произведеног по особи у 2014, 465 килограма је третирано – 28% је рециклирано а исти проценат је завршио на депонији, 27% је спаљено а 16% компостирано.

Удео отпада који се рециклира или компостира у ЕУ расте и са 17% у 1995. стигло се до 44% у 2014.

Највише отпада у Данској, најмање у Румунији

Количина отпада по особи разликује се у великој мери од чланице до чланице ЕУ и иде од мање од 300 килограма до два и по пута више.

Мање од 300 килограма комуналног отпада по особи произведено је у Румунији, Пољској и Летонији а следе Чешка и Словачка са тек нешто више од 300 килограма.

На другој страни је Данска са 759 килограма отпада по становнику годишње а затим иду Кипар, Немачка и Луксембург са по више од 600 килограма и Малта, Ирска, Аустрија, Холандија, Француска и Грчка са по између 500 и 600 килограма по особи.

Немачка преради две трећине отпада

Чланице ЕУ знатно се разликују и по начину на који третирају комунални отпад.

Готово половина отпада рециклира се у Словенији (49%) и Немачкој (47%) док се највише компостира у Аустрији (32%), Холандији (27%) и Белгији (21%).

Рециклирањем и компостирањем заједно у Немачкој је 2014. године третирано 64% отпада, у Словенији 61%, Аустрији 58%, Белгији 55% а Холандији 51%.

Најмање половину отпада спаљивањем су третирале Естонија (56%), Данска (54%), Финска и Шведска (50%).

У Белгији, Данској, Немачкој, Холандији и Шведској само 1% отпада заврши на депонијама, све остало су рециклира, компостира или спали.

Истовремено је највећи део отпада одложен на депоније у Летонији (92%), Малти (88%), Хрватској (83%), Румунији (82%), Грчкој (81%), Словачкој (76%), Кипру (75%) и Бугарској (74%).

Извор: EurActiv.rs