Влада Републике Србије
У Србији је 2014. године око 16.500 особа изразило намеру да тражи азил, што је двоструко више него 2013. године, подаци су које је Комесаријат за избеглице и миграције представио 15. јануара. Међутим, врло мали број особа – прошле године само седам, остаје у Србији до краја процеса који подразумева и подношење захтева за азил. Комесаријат је најавио пројекат усаглашавања законодавства у области азила са европским директивама које се односе на признавање њиховог статуса, пријем и интеграцију.
У Србији је 2014. око 16.500 особа изразило намеру да тражи азил а у 2013. око 7.000 људи, саопштио је Комесаријат за избеглице и миграције.
У центрима за азил 2014. било је смештено око 10.000 тражилаца азила, речено је на конференцији за новинаре и истакнуто да је тренутно у пет центара за азил – Бања Ковиљача, Боговађа, Сијеница, Тутин и Крњача који располажу са 770 места, укупно смештено нешто више од 360 људи.
“Само седморо од свих људи који су тражили азил у Србији прошле године дочекало је крај процеса, јер мали број њих има намеру да остане трајно у Србији, која је заправо тразнзитна земља ка западној Европи”, рекао је комесар Србије за избеглице и миграције Владимир Цуцић.
Цуцић је истакао да се Србија стара о тражиоцима азила најбоље што може, да су им обезбеђени смештај, храна, обућа, одећа, средства за хигијену и навео да у овом тренутку нема проблема са недостатком смештајних капацитета. “У сваком моменту наши капацитети су били довољни за све којима је био потребан смештај док чекају на завршетак азилне процедуре”, казао је он.
Додао је да ће, међутим, с озбиром на кризу у Сирији и осталим ратом захваћеним подручјима, вероватно “веома брзо бити потребни додатни капацитети”. “Зато и даље остаје потреба за бар још једним великим центром за смештај тражилаца азила”, рекао је Цуцић, наводи се у саопштењу Канцеларије за избеглице и миграције.
Цуцић је оценио да број људи који траже азил у Србији за државу не може да представља проблем, наводећи да се земље региона попут Мађарске, Бугарске, Грчке и Турске суочавају са десетинама хиљада оних који траже азил.
“Србија ће на обавезу збрињавања тражилаца азила одговорити не само због ЕУ интеграција, већ и због тога своје недавне прошлости и тога шта су земља и грађани преживели”, казао је Цуцић.
Он је захвалио грађанима Србије што прошле године није било појаве ксенофобије и наступа против азиланата и подсетио да су тражиоци азила међу првима притекли у помоћ грађанима који су се борили против поплава у Шапцу, Крупњу, Кладову.
Цуцић је најавио и да ће у наредних годину и по дана из европских претприступних фондова IPA финансирати пројекат којим ће се усагласити законодавство у области тражења азила са директивама које се односе на признавање њиховог статуса, пријем и интеграцију и који ће омогућити да Србија буде спремна за приступање ЕУ у том сегменту.
Стамбено збрињавање избеглица
Комесаријат је издвојио и спровођење Регионалног стамбеног програма у Србији, који треба да омогући стамбено збрињавање 16.780 најугроженијих избегличких породица. Србија планира да тај програм спроведе у наредних пет година.
Регионални програм стамбеног збрињавања је заједнички вишегодишњи програм Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, чији је циљ да се обезбеде трајна стамбена решења за око 27.000 најугроженијих избегличких породица, односно за око 74.000 људи у региону.
Од тог броја 16.780 породица је у Србији или око 45.000 људи, а програм за њихово стамбено збрињавање вредан је 330 милиона евра, наводи се у саопштењу Комесаријата за избеглице и миграције.
Укупна вредност програма за четири земље Западног Балкана је 584 милиона евра а средства обезбеђују Европска унија и њене чланице, као и САД.
Скупштина донатора до сада је одобрила пет потпројеката укупне вредности 88,6 милиона евра, а уговори о донацији потписани су за четири, додаје се у саопштењу.
Прво стамбено решење у Србији уручено је у октобру прошле године кориснику из села Крњешевци код Старе Пазове.
Извор: Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар