Vlada Republike Srbije
U Srbiji je 2014. godine oko 16.500 osoba izrazilo nameru da traži azil, što je dvostruko više nego 2013. godine, podaci su koje je Komesarijat za izbeglice i migracije predstavio 15. januara. Međutim, vrlo mali broj osoba – prošle godine samo sedam, ostaje u Srbiji do kraja procesa koji podrazumeva i podnošenje zahteva za azil. Komesarijat je najavio projekat usaglašavanja zakonodavstva u oblasti azila sa evropskim direktivama koje se odnose na priznavanje njihovog statusa, prijem i integraciju.
U Srbiji je 2014. oko 16.500 osoba izrazilo nameru da traži azil a u 2013. oko 7.000 ljudi, saopštio je Komesarijat za izbeglice i migracije.
U centrima za azil 2014. bilo je smešteno oko 10.000 tražilaca azila, rečeno je na konferenciji za novinare i istaknuto da je trenutno u pet centara za azil – Banja Koviljača, Bogovađa, Sijenica, Tutin i Krnjača koji raspolažu sa 770 mesta, ukupno smešteno nešto više od 360 ljudi.
“Samo sedmoro od svih ljudi koji su tražili azil u Srbiji prošle godine dočekalo je kraj procesa, jer mali broj njih ima nameru da ostane trajno u Srbiji, koja je zapravo traznzitna zemlja ka zapadnoj Evropi”, rekao je komesar Srbije za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.
Cucić je istakao da se Srbija stara o tražiocima azila najbolje što može, da su im obezbeđeni smeštaj, hrana, obuća, odeća, sredstva za higijenu i naveo da u ovom trenutku nema problema sa nedostatkom smeštajnih kapaciteta. “U svakom momentu naši kapaciteti su bili dovoljni za sve kojima je bio potreban smeštaj dok čekaju na završetak azilne procedure”, kazao je on.
Dodao je da će, međutim, s ozbirom na krizu u Siriji i ostalim ratom zahvaćenim područjima, verovatno “veoma brzo biti potrebni dodatni kapaciteti”. “Zato i dalje ostaje potreba za bar još jednim velikim centrom za smeštaj tražilaca azila”, rekao je Cucić, navodi se u saopstenju Kancelarije za izbeglice i migracije.
Cucić je ocenio da broj ljudi koji traže azil u Srbiji za državu ne može da predstavlja problem, navodeći da se zemlje regiona poput Mađarske, Bugarske, Grčke i Turske suočavaju sa desetinama hiljada onih koji traže azil.
“Srbija će na obavezu zbrinjavanja tražilaca azila odgovoriti ne samo zbog EU integracija, već i zbog toga svoje nedavne prošlosti i toga šta su zemlja i građani preživeli”, kazao je Cucić.
On je zahvalio građanima Srbije što prošle godine nije bilo pojave ksenofobije i nastupa protiv azilanata i podsetio da su tražioci azila među prvima pritekli u pomoć građanima koji su se borili protiv poplava u Šapcu, Krupnju, Kladovu.
Cucić je najavio i da će u narednih godinu i po dana iz evropskih pretpristupnih fondova IPA finansirati projekat kojim će se usaglasiti zakonodavstvo u oblasti traženja azila sa direktivama koje se odnose na priznavanje njihovog statusa, prijem i integraciju i koji će omogućiti da Srbija bude spremna za pristupanje EU u tom segmentu.
Stambeno zbrinjavanje izbeglica
Komesarijat je izdvojio i sprovođenje Regionalnog stambenog programa u Srbiji, koji treba da omogući stambeno zbrinjavanje 16.780 najugroženijih izbegličkih porodica. Srbija planira da taj program sprovede u narednih pet godina.
Regionalni program stambenog zbrinjavanja je zajednički višegodišnji program Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, čiji je cilj da se obezbede trajna stambena rešenja za oko 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica, odnosno za oko 74.000 ljudi u regionu.
Od tog broja 16.780 porodica je u Srbiji ili oko 45.000 ljudi, a program za njihovo stambeno zbrinjavanje vredan je 330 miliona evra, navodi se u saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije.
Ukupna vrednost programa za četiri zemlje Zapadnog Balkana je 584 miliona evra a sredstva obezbeđuju Evropska unija i njene članice, kao i SAD.
Skupština donatora do sada je odobrila pet potprojekata ukupne vrednosti 88,6 miliona evra, a ugovori o donaciji potpisani su za četiri, dodaje se u saopštenju.
Prvo stambeno rešenje u Srbiji uručeno je u oktobru prošle godine korisniku iz sela Krnješevci kod Stare Pazove.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar