У Србији 1. јануара 2014. ступила је на снагу двогодишња забрана запошљавања у јавном сектору и закон којим се у том сектору смањују плате веће од 60.000 динара. Изменама Закона о буџетском систему, које су усвојене 6. децембра, ограничава се и укупан број привремено ангажованих радника на 10% укупног броја запослених у органу или институцији која се непосредно или посредно финансира из буџета. Тиме се Србија придружила многим европским земљама које спроводе мере штедње у јавном сектору. Оцена Фискалног савета је, међутим, да су потребне оштрије мере од предвиђених да би се зауздао раст јавног дуга и српске финансије и привреда стабилизовале. Запослени у јавном сектору имају за трећину веће плате од оних у приватном.
Нови радници могу се запослити уз сагласност тела Владе Србије, на предлог министарства или другог надлежног органа, а предвиђени су и изузеци за одређене позиције.
Да би смањила буџетски дефицит Влада Србије 1. јануара у јавном сектору смањује плате више од 60.000 динара. Износ зарада у јавном сектору који премашује 60.000 динара биће умањен за 20%, а износ већи од 100.000 динара за 25%. Смањење се примењује на износе знатно више од просечне плате у земљи, која износ око 44.000 према подацима Републичког завода за статиситку из новембра.
Износ за који ће бити умањене зараде запосленима уплаћиваће се у буџет Србије, истог дана када се исплаћују зараде. Пореска управа ће по истеку календарског тромесечја контролисати да ли је поштовано правило о умањењу нето зарада.
За непоштовање одредби закона о смањењу зарада предвиђене су казне од 500.000 до два милиона динара за институцију и од 50.000 до 150.000 динара за одговорну особу и особу која не уплати разлику у износу зараде у буџет.
Расходи за запослене у јавном сектору у Србији већи су од 3% бруто домаћег производа (БДП), што је око 900 милиона евра годишње. То је, према оцени Министарства финансија, последица неконтролисаног запошљавања и виших зарада у јавном него у приватном сектору.
Како се прецизира, у Србији има за пет до 10% више запослених у јавном сектору на 1.000 становника него у другим државама региона, а зараде у јавном сектору су 35% веће него у приватном.
Фискални савет је у новембру оценио да су мере које је влада предвидела недовољне и да је за стабилизацију јавних финансија, између осталог, потребна одлучна реформа јавних предузећа, као и пензијског система, што би укључичо пенале за превремени одлазак у пензију и рестриктивније критеријуме за бенефицирани радни стаж.
Извор: Бета и EurActiv.rs
Оставите коментар