Влада Републике Србије
Пише: Ксенија Граовац (Блог о социјалном укључивању)
Да ли да почнем од тога шта филантропија – није? Није филателија, није филологија, није фитологија. Филантропија је, према својој најједноставнијој дефиницији, све што радиш у свом окружењу (и шире) да живот учиниш бољим. Било да филантропију називате бригом о другима, очувањем заједнице, човекољубљем, суштински говорите о једној истој ствари – о давању за опште добро, о жељи да се ангажујете, активирате, допринесе некој промени на боље. Филантропија је доступна свима, појединцима и компанијама, организацијама и институцијама. Свако од нас поседује двоструки потенцијал да улаже у опште добро, као појединац и као део организације или компаније. Потенцијал остаје само то – могућност да се нешто уради уколико га нека искрица, нека варница, не подстакну да се оствари. А када једном почне да се остварује, границе више не постоје.
Увек инсистирам на томе да је карактер филантропије стратешки, и да филантропија није милостиња. Не мислим да ад хоц акције помоћи угроженима или болеснима немају своју важност. Ономе коме је помоћ потребна треба увек и без задршке пружити подршку. Али снага филантропије лежи управо у томе што је њен циклус у бити једноставан – постоји потреба, постоји могуће решење, постоји једна особа или више њих које покрећу на акцију. Та акција се потом понавља на добробит тих особа и њихових комшија, сарадника, суграђана. Сви осећају корист од свог ангажовања, сви желе да што дуже уживају у плодовима свог филантропског деловања, чак и они сумњичави полако увиђају да нови парк, поправљени Дом културе, интернет где га није било или мултимедијална учионица за децу могу да буду само почетак. На овај начин се идеја филантропије, као уосталом све једноставне и добре идеје, шири и расте.
Филантропски начин размишљања је суштински прогресиван начин размишљања. Он подразумева да нећете седети скрштених руку док се гомила отпад у вашој близини, док се удружење чији су корисници особе са интелектуалним тешкоћама бори да обезбеди Дневни центар, док деца из нефункционалних породица бесциљно тумарају градом у потрази за сигурним кутком. Филантроп у нама ће свој лични интерес умети да споји са јавним интересом. Да, имате право да бирате – ако волите животиње, потражите удружење коме ће ваш новац, време или материјална добра добро доћи у борби за права животиња. Подржите групу младих која је одлучила да у вашу заједницу унесе мало више културних садржаја. Не затварајте очи и уши пред вестима о злостављаним особама, већ ангажујте оне ресурсе које имате како бисте спречили насиље. Укључите се у живот своје заједнице, сазнајте шта се у њој догађа, какви су изазови живота у таквој средини, шта је заједници потребно и шта ви можете да учините. Филантропија је као домино ефекат-један актив(ира)ни грађанин подстиче другог, једна развијенија заједница вуче другу, на добробит свих.
(…)
Текст “Филантропија – чик погоди!” Ксеније Граовац у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар