Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Милесе Милинковић на 31. Belgrade Ignite-у “Моје друштво воли разлике” (27. април 2015., Mixer House, Београд)

Факултет сам уписала тек у 26. години и тада сам из малог града Ужица дошла у Нови Сад. С обзиром на моје финансијске немогућности, факултет сам уписала захваљујући афирмативној акцији новосадског Удружења студената са инвалидитетом, у оквиру које студенти са инвалидитетом – без обзира да ли студирају на буџету или су самофинансирајући – нису плаћали школарину, имали су право на мензу и дом. Из осећаја захвалности и потребе да и ја нешто учиним за неке друге људе, укључила сам се у Удружење студената са инвалидитетом, а 2005. године сам ушла у пројекат „Ухвати са мном овај дан“, и то је један од пројеката који ме вечерас доводи на Ignite. Осим рада на овом подухвату, уписала сам мастер родне студије и започела сам пројекат који се зове „Уметност руши зидове“.

Наиме, док сам радила на Филмском фестивалу „Ухвати са мном овај дан“ схватила сам да међу ауторима нема особа с инвалидитетом. С друге стране, професионални режисери су већином правили филмове који су одржавали стереотипе о особама с инвалидитетом, а у тим филмовима је увек неко други причао о особама с инвалидитетом, а не оне саме. Зато сам одлучила да направим неку промену и покренула сам пројекат у оквиру кога су особе са инвалидитетом и без њега добиле могућност да науче нешто о филмском језику.

Прво смо учили теорију – о филмским плановима, кадровима, сценарију, књизи снимања…, а затим смо на основу својих сценарија и књига снимања снимали филмове. Тако смо до 2013. године направили 13 филмова којима је свима у основи тема инвалидност, али приказана кроз различите животне аспекте. Наравно, ови филмови су имали ефекта и правили су промене, како у заједници, тако и у животу учесника, у смислу мотивације (…).

На мастер студијама сам сазнала за феминистичку теорију инвалидности и схватила сам да моје искуство жене са инвалидитетом није усамљено – само моје – већ да је заједничко женама са инвалидитетом уопште и да се цела једна теорија бави тиме. Ову феминистичку теорију и своја знања о филмском језику спојила сам у документарни филм под насловом „Између редова“. Овај филм управо говори о двострукој дискриминацији жена са инвалидитетом и о другачијим очекивањима која се постављају пред њих. А 2013. године сам направила још један документарни филм, у коме жене са инвалидитетом говоре о теми материнства, што је први пут да је неко проговорио о томе. Ове четири жене из четири различита града причају о својим сличним и различитим искуствима, о тиме с каквим предрасудама се сусрећу – предрасудама околине и здравствених радника, говоре о томе како се сналазе кад немају приступачан креветац или пелене, а и о томе какву подршку породице имају, али и немају, како им заправо недостаје подршка друштва. Овај филм је приказан у 11 градова и свуда је публика имала јако позитивне утиске.

Управо из разлога што сам увидела да ови филмови заиста мењају перспективу, решила сам да наставим да правим пројекте који мењају свет, који јесу промена у свету! Ове године реализујемо 13. Фестивал „Ухвати са мном овај дан – ухвати филм“, у оквиру кога планирамо да реализујемо филмске радионице и снимимо три документарна филма.

***

31. Београдски Ignite, под насловом “Моје друштво воли разлике”, одржан је 27. априла 2015. године у београдском Mikser House-у, у организацји УГ “Србија у покрету” и уз подршку Мреже пријатеља инклузивног образовања, Фондације за отворено друштво, Центра за интерактивну педагогију и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

У пријатељској и неформалној атмосфери, десет презентера/ки је у динамичним петоминутним наступима публици представило личне приче о образовној и социјалној инклузији. Тако су посетиоци Ignite-а, уз превод на знаковни језик, могли да се упознају са значајем непрекидног стицања нових знања без обзира на животно доба, свакодневним животом младих са хендикепом и деце са сметњама у развоју, одлучношћу младог Рома да стекне образовање, подухватом вршњачке подршке младима оболелима од рака, будућношћу инклузивног образовања и асистивним технологијама, борбом против предрасуда о родном идентитету, као и социјалним укључивањем кроз филмску уметност.

Милеса Милинковић је дипломирана педагошкиња, мастер родних студија, студенткиња докторских родних студија (на паузи због недостатка финансијских средстава). Активисткиња, програм менаџерка и волонтерка у организацијама за подршку особама с инвалидитетом од 1999. године. У оквиру научно-истраживачког рада на мастер и докторским родним студијама бави се женама са инвалидитетом као вишеструко маргинализованом групом кроз феминистичку теорију инвалидности. Продуценткиња је 13 филмова, а ауторка два филма који се баве проблемима особа са инвалидитетом. За свој мото користи мудрост Гандија: буди промена коју желиш да видиш у свету.