Влада Републике Србије
Након година неодобравања, чланови и чланице конзервативне Француске академије сложили су се да не постоје препреке у феминизацији француског језика и остварењу права које жене данас заслужују.
Француски језик могао би ускоро да постане богатији за велики број до сада неупотребљаваних женских назива професија, као што су sapeuse-pompière (ватрогаскиња), auteure (ауторка) или policière (полицајка).
Четрдесетак стручњака/иња, познатих и под називом Бесмртници (Les Immortels), чланова и чланица Француске академије, одговорно је већ вековима за промене у француском књижевном језику. Организација је основана 1634. године с циљем промовисања и заштите француског језика. Већином је чине мушкарци, а броји само пет жена, од којих је прва изабрана тек 1980. године.
Последњи покушај феминизације забрањен је од стране Академије 2014. године, када је укинуто коришћење назива као што је Madame la Maire, на чему је инсистирала градоначелница Париза Anne Hidalgo за своју функцију, уместо допуштеног Madame le Maire. Сличну судбину 2017. године је доживела и употреба тзв. инклузивног писања, облика који у истој речи садржи и мушки и женски назив, одвојене тачкама. На пример, група жена које глуме на француском језику ће бити означене као глумице (les actrices); међутим, чим је међу њима присутан бар један мушкарац, група ће бити названа према мушком облику – глумци (les acteurs). Заговорници родно неутралног облика залагали су се за присутност и мушког и женског облика, што би у конкретном примеру гласило: acteur·trice·s. Француска академија осудила је наведени начин писања, оцењујући да је тиме француски језик доведен у опасност.
Грађење женског рода именица у француском језику је једноставно, рецимо само променом мушког члана le у женски члан la, односно додавањем наставка -e на крају именице у мушком роду која се завршава сугласником (нпр. expert (стручњак) у мушком роду постаје experte (стручњакиња) у женском роду).
Речи које имају најмању употребу у женском роду управо су оне које означавају занимања на врху друштвене лествице. Најбољи пример за то је женски облик речи шеф, за који не постоји једнозначан облик. Тако су Французи збуњени да ли треба користити la chef, chèfe, cheffesse, cheftaine или chève. Слично је и с речима presidente или ambassadrice које на француском не значе председница или амбасадорка, него супруга председника, односно амбасадора. Једна од главних замерки Француској јесте да је феминизација одавно уведена у остале франкофоне државе. Тако се већ поменуте речи попут cheffe (шефица) или écrivaine (списатељица) у Канади употребљавају већ четрдесетак година.
Текст у целини прочитајте на voxfeminae.net
pdf [3 MB]
Оставите коментар