Влада Републике Србије
Пише: Јелена Милошевић (Блог о социјалном укључивању)
Потпуно сам другачију тему имала на уму за овај текст, али онда се десио Ignite. До прошле године, када сам позвана да будем једна од презентерки, нисам скоро ништа знала о овом занимљивом, културном, поучном догађају. Када се све завршило, одмах ми је било јасно да ћу и следеће године поново доћи на чашицу добре енергије.
Свашта може да се чује и научи. Још ако сте, у овом суманутом времену, где стално негде јуримо, а време нам немилосрдно цури, заборавили да се опустите и то на квалитетан начин и треба вам мало струје да вас протресе, на правом сте месту.
Свака прича је и овог пута имала своје место и своје навијаче (мада се мени посебно допада што је Ignite догађај где сви навијају за све). И нису презентери који изнесу део себе у тих пет минута ни хероји ни јунаци, већ пре свега вредни, паметни, свестрани и способни људи који траже и проналазе своје место под сунцем, показујући како је ипак могуће, уз труд, рад, добре сараднике и нешто среће, осећати се удобно и лепо у својој кожи.
Ignite вам неће помоћи да решите све своје животне проблеме. То је, наравно, свима јасно, али се после та два сата у ушушканом простору Impact Hub-а лакше прогутају разни испади на које сте претходних месеци налетали. На пример, жена коју знате из виђења, а која гледајући вас (у инвалидским колицима), ничим изазвана, изусти: “Јааадница,” онда комшија (“интелектуалац”) који вам залупи врата зграде пред носом као да сте ваздух, па публика, у зрелим годинама, која на концертима махнито јуриша да заузме место, прескачући преко вас и ваших колица.
Ипак, док се враћате кући у своју реалност, и док су вам пред очима насмејана публика, организатори и учеснци који са сјајем у очима примају честитке, сетите се мале комшинице која вам сваки пут, непогрешиво придржи врата, двогодишњака у кафићу који вам се залепи за точкове, а његов тата вас љубазно пита: “Је л’ вам не смета?” и онда стрпљиво показује дечаку кочницу и мачије око, предусретљивог особља које вам на поменутим концертима, уз гунђање појединаца, чува место са кога можете најбоље да видите.
Ignite, наравно, не може ни из друштва да обрише свакодневне проблеме, а има их много, од насилника и злочина који, чини се, никада нису били бројнији и бруталнији, преко разних ликова који искачу из фрижидера, убеђујући вас да су најлепши и најпаметнији до бројних баријера у друштву о које се редовно саплићете. Међутим, слушајући ове људе који зраче лепом енергијом, удахнете дубоко, ресетујете се, сутра прионете на своје обавезе са обновљеним батеријама, можда чак и добијете неку нову идеју. Изађете као на неком облаку, бар неколико центиметра изнад тла.
(…)
Текст “Чашица добре енергије” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар