Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Грађани Србије најчешће у слободно време гледају телевизију, слушају музику и читају новине, док 6,5% одлази у биоскоп, позориште, галерије, музеје и на концерте, показало је истраживање о културним потребама и навикама грађана Србије. Око четвртине грађана чита књиге или радије претражује интернет и игра игрице. Нешто више од петине грађана не издваја новац за културна дешавања. Србија је око просека ЕУ по посети биоскопима и музејима и галеријама, док заостаје по посети балету и опери.

Према истраживању које је 14. децембра објавио Завод за проучавање културног развитка, близу 60% испитаних је навело да у току радног дана има до четири сата слободног времена, а током викенда до седам сати дневно.

Истраживање је показало да 49,2% грађана гледа ТВ, слуша музику или чита новине у слободно време, 49,1% проводи време у кругу породице, а 47,9 се дружи са пријатељима или посећује рођаке.

Око четвртине грађана претражује интернет или игра игрице на рачунару (25, 6%), док 24,6% чита књиге.

По 14,6% грађана излази у кафиће и клубове и бави се спортом, 6,1% иде на спортске догађаје, а 3,1% одлази у кладионице и казина.

У слободно време 11,2% грађана спава или досађује се, а 9,3% иде у куповину, 6,1% пише, слика или свира, показало је истраживање, које је спроведено крајем новембра и почетком децембра 2015. године,  обухватило је 1.565 испитаника.

Како показују подаци, 22,6%  грађана не издваја новац за културна дешавања, 52,2% месечно издваја до 2.000 динара, 20,9% издваја између 2.000 и 5.000, док више од 5.000 динара месечно за културне садржаје издваја 4,3% грађана.

Културне садржаје 17% испитаника не посећује јер их у њиховом месту нема, 8,4% због тога што су садржаји скупи, 6,2% због лошег квалитета понуде, 31,5% због тога што су незаинтересовани и 36,9% због тога што немају времена.

Позоришне представе у Србији гледа 45,2% грађана, а активну позоришну публику имају Војводина и Београд, док је најмања посета у западној Србији и Шумадији.

Оперску и балетску сцену прати 5,4% грађана, а највише љубитеља те уметности је у Војводини и Београду.

У музеје и галерије иде 40,4% грађана, на концерте око 50%, док у биоскоп иде више од половине грађана.

Жене више читају него мушкарци, у Србији се мање иде на балет него у ЕУ

Жене двоструко више наводе да читају књиге (32,9% жена наспрам 14,7% мушкараца), и у знатно већем проценту истичу да посећују установе културе (8,1% жена према 4,6% мушкараца).

Мушкарци су активнији на пољу спорта и на интернету, чешће посећују спортске догађаје, кладионице и казина где жене готово да и не одлазе, а предњаче и у рекреацији. Мушкарци се у слободно време и чешће одмарају и досађују.

Према подацима, најчитаније дневне новине су Блиц (43,6%), петина грађана чита Курир и Вечерње новости, Политику чита око 10%, Ало 7,2 %, Информер 6,1% и на последњем месту је Данас, који чита 2,4% грађана.

Када је реч о часописима, близу 57% читалаца воли колажне часописе.

Грађани на телевизији највише гледају филмове, затим информативни програм, квизове, музички, документарни и спортски програм, док је проценат оних који гледају дечји и ријалити програм сличан – 29,7 и 29,1%.

Испитаници су рекли да од националних емитера највише гледају Радио-Телевизију Србије (14,5%), Прву (14,2), Пинк (12,9), Б92 (6,6) и Хепи (2,6%).На телевизији грађани највише воле да гледају филмове – 77,4%, информативни програм – 73,2% и квизове – 70,2%, а најмање пропагандни програм – 10,3%, ријалити шоу – 29,1% и дечије програме – 29,7%.

У поређењу са ЕУ, Србија не одскаче по посети биоскопима и музејима и галеријама. Ту је мало изнад европског просека по којем је 52% грађана ЕУ у последњих годину дана ишло у биоскоп, а 37% у музеје и галерије. Србија са таквим просеком предњачи у односу на друге земље средње и југоисточне Европе, наводи се.

Србија знатно заостаје по посети балету и опери, са 5% грађана који су посетили у претходних годину дана, у односу на 18% у ЕУ.

Када је реч о разлозима за пропуштање културних садржаја, позоришта и библиотеке се у ЕУ не посећују највише због недостатка интересовања, а у Србији и Румунији због мањка времена. Са друге стране, и у ЕУ и Србији су разлози за нечитање недостатак времена и незаинтересованост.

Грађани Србије су у погледу плеса, сликања, ручног рада, свирања инструмента и глуме у рангу са просеком грађана ЕУ, док су по писању песама и прича двоструко активнији, наводи се у извештају.

Извор: Бета и EurActiv.rs