Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Чији је то посао?

Објављено 28.03.2013.

Tim za fandrejzingПише: Ксенија Граовац (Блог о социјалном укључивању)

Филантропија и фандрејзинг – ко се тиме бави? Чији је то посао?

Док сам се бавила искључиво развојем филантропије, тј. давања за опште добро, махала сам једним папиром непрекидно. Сада се више не сећам где сам нашла текст који сам потом одштампала на поменути папир, али је био злата вредан. У том тексту је стајало да је у једној организацији цивилног друштва (која мисли да опстане), филантропија и прикупљање средстава посао сваког запосленог. Од извршног директора и онога ко је запослен да прикупља средства до онога ко се јавља на телефон. Тај неко мора да зна чиме се све ваша организација бави и да повремено с друге стране жице суптилно препозна потенцијалног донатора.

Колико је убеђивање свакога у организацији да је фандрејзинг и његов посао – тешко, искусила сам у свакој организацији у којој сам радила. Људи се тешко навикавају на чињеницу да поред свог посла имају још тај неки – непотпуно дефинисан, а очигледно озбиљан. Недовољно јасан, а неизбежан.

Лек за ову бољку је ефектан, али лечење дуго траје. Ако желите да се свако осећа као особа која је дужна да познаје мисију и циљеве организације и да их увек представи лако и прецизно, онда морате да градите филантропску културу у својој организацији. И да мењате свест. Ето, рекла сам – свест. Мењати. Мукотрпно. Али неопходно.

Верујемо да је прикупљање средстава посао који се ради споља. Али се овај посао пре свега ради и изнутра. Комуницирајте добро, правовремено и квалитетно у својој организацији. Нека сви знају шта организација ради, куда иде, чему стреми. Одржавајте редовне састанке на којима ћете слушати друге – слушајте и учите. Питајте и предлажите. Здрава филантропска култура у вашој организацији треба да се огледа у преузимању одговорности за напредак организације од стране сваког запосленог. Такође, у напорима да се мисија одржи, а циљеви постигну. У опису посла једне или две особе је да прикупља средства, али те особе то не могу да постигну саме. Потребна им је јака унутрашња подршка, мрежа комуникације и разумевања како би овај напоран посао донео добре резултате за целу организацију.

(…)

Текст “Чији је то посао?” Ксеније Граовац у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]