Влада Републике Србије
Чланство у ЕУ би на референдуму подржало 47% грађана Србије, док би 29% гласало против, саопштила је 6. фебруара Канцеларија за европске интеграције. У односу на јун прошле године порасли су и подршка грађана и проценат оних који су против чланства, док се расположење према ЕУ није битније променило у односу на децембар 2015. Већина грађана, као и ранијих година, сматра да без обзира на европске интеграције треба спроводити реформе а да са Приштином треба кроз дијалог решавати отворена питања. За грађане Србије Немачка и Швајцарска представљају најбољи модел уређења државе.
Ако би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење наше земље у ЕУ?“ 47% грађана Србије гласало би за, 29% би гласало против, 15% не би гласало уопште, а 9% не зна шта би одговорило на ово питање, показало је редовно истраживање Канцеларије за европске интеграције.
У односу на истраживање из јуна прошле године, у децембарском истраживању су порасли и подршка чланству и проценат грађана који су против чланства, док су у поређењу са децембром 2015. резултати слични, показују подаци објављени на сајту Канцеларије.
У истраживању спроведеном у јуну 2016. године 41% грађана је рекло да би гласало за чланство у ЕУ, а 24% је било против, док је у децембру 2015. године 48% грађана било за чланство у ЕУ, а 28% против.
Према истраживању у децембру, за 35% испитаника чланство у ЕУ би била добра ствар, 31% грађана сматра да је то лоше, а 34% мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
За највећи број грађана, 17%, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, за 16% је то пут ка бољој будућности младих људи, за 15% могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ а за 11% могућност да се уреди стање у Србији.
Подршка реформама
У саопштењу Канцеларије за европске интеграције се истиче да је подршка грађана реформама као и претходних година веома висока.
Од укупног броја испитаника 64% сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и мимо тога због добробити грађана и стварања боље уређене Србије, наводи се у саопштењу.
Као најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот, грађани су издвојили реформу здравственог система (16%), реформу правосуђа (14%), борбу против корупције (16%), реформу образовног система (10%) и реформу пољопривреде (10%).
Следе реформа заштите потрошача (8%), реформа заштите животне средине (6%) и боља заштита људских права (6%), додаје се у саопштењу.
Највећи проценат грађана, 58%, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ.
То, како се наводи у саопштењу, показује да више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
У јуну прошле, као и у децембру 2015. године, 65% грађана је сматрало да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Највише грађана, 37%, и даље сматра да улазак Србије у ЕУ успорава политика условљавања и уцена Уније према Србији, док је 14% навело неспособност српског руководства а 13% менталитет и неспремност за промене.
Објективне препреке попут обимних реформи навело је 9% грађана.
Грађани песимити у погледу ширења ЕУ
Већина грађана не верује да ће ЕУ у будућности бити спремна за пријем нових чланица.
Трећина грађана сматра да ЕУ очекују већи проблеми у будућности и да ће се пре затворити и распасти него што ће се ширити и јачати.
Истовремено, 26% грађана сматра да ће ЕУ вероватно успети да превазиђе садашње проблеме, али да ће се све више затварати и све теже примати нове чланице.
С друге стране, 19% грађана сматра да ће ЕУ превазићи садашње проблеме, даље се ширити и да је пред њом добра будућност.
Заблуде о Русији као донатору
У децембру прошле године четвртина испитаника је рекла да је Русија највећи донатор Србије у последњих 16 година, наводи се у саопштењу и додаје да то није у складу са чињеницама и да указује на недовољну информисаност грађана када је реч о бесповратној развојној помоћи која је дата Србији од 2000. године.
Истиче се да, према званичним подацима, ЕУ и њене чланице са око 2,7 милијарди евра донираних средстава у периоду од 2000. до 2015. године, представљају највеће донаторе Србије.
Како се наводи, са тим податком је упознат 21% испитаника, док се исти проценат изјаснио за Кину, а на четвртом месту је Јапан са 11%.
Највише грађана, 24%, сматра да је немачки модел најбољи за уређење и изградњу земље, а 23% швајцарски, док је Русију издвојило 19% испитаника.
Истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“ је крајем децембра спровела Канцеларија за европске интеграције према стандарду Евробарометра, а у њој је учествовало 1.054 грађана.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу, наводи се у саопштењу.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар