Влада Републике Србије
У сензорном врту је живо током летње паузе
ШОСО „Милан Петровић” у Новом Саду је специфична установа, јер млади у њој – осим образовања – стичу и бројне социјалне и животне вештине кроз различите програме (радионице, едукативни камп, радни центар…).
У сензорном врту Школе за основно и средње образовање (ШОСО)„Милан Петровић” у Новом Саду, од почетка септембра је уобичајена гужва, као у другим образовним установама. Долазе ученици, њихови родитељи, професори, терапеути, стручни сарадници, корисници услуга које пружа ова специфична институција.
Међутим, у дворишту – уређеном као учионица на отвореном и простор за релаксирање и радну терапију – било је живо и током летњег распуста. Граја из кабинета опремљених за учење ђака са сметњама у развоју чула се и током два и по месеца паузе. Слично је било у кабинетима у новом објекту ШОСО у Новом насељу где је смештен Дневни боравак/радни центар. Ове две адресе највеће су организационе целине установе под чијим крововима, на више локација у самом граду, али и у околним местима, 550 запослених свих профила брине о 1.800 корисника – деце са сметњама у развоју и особа с инвалидитетом, од предшколског узраста до одраслих.
Родитељи су сигурни да су њихова деца „на сигурном” и да ће квалитетно провести време
Током јула и августа било је изузетно живо и у радном центру на Ченеју, где је 30-ак корисника боравило на трећем по реду летњем едукативном кампу „Камп животних вештина”. Камп су осмислили стручњаци ШОСО „Милан Петровић” и чланови удружења Центар за едукативно–креативни развој омладине (ЦЕКРО), а ове године је пројекат први пут подржала Градска управа за спорт и омладину Новог Сада, кроз Локални акциони план за 2017. годину.
У врелим летњим данима кампери су први пут имали на располагању и базен, захваљујући донацији Елвире Чанади, маме једног од корисника. Међу њима је било и оних којима је овај седмодневни боравак био прво одвајање од својих породица.
Уз стално присуство запослених из школе и троје волонтера, кампери су самостално водили рачуна о хигијени, усвајали свакодневне вештине: од кувања кафе до прављења колача. Бринули су о љубимцима, проводили време учествујући у играма за развој моторике… Такође, у сегменту развоја социјалних вештина ишли су групно у госте на околне салаше.
У објекту у новосадском Новом насељу смештен је Дневни боравак/радни центар, једна од организационих целина која ради током читаве године
Олгица Станојев, дефектолог и стручни радник Дневног боравка, каже да су посебно поносни што је овог лета за одрасле кориснике (узраста 22-42 године) организован излет чак у иностранство! Захваљујући сарадњи са Удружењем дефектолога Северне Војводине и госпођом Пирошком Апро, од 15. до 17. августа посетили су Кањижу и Сегедин. Шетали су обалама Тисе, возили се бродићем, ишли у галерију, јели сладолед необичних укуса… За двоје корисника то је био први прелазак преко границе. Подједнако су били узбуђени путници и њихове породице, уз осмех преноси Олгица Станојев.
Специфични програми у оквиру ШОСО нису новина у овој школи. Према речима директорке Славице Марковић, сви су креирани у жељи да се изађе у сусрет потребама родитеља и побољша квалитет живота њихових ђака и одраслих корисника програма социјалне заштите.
– То је један од начина да маме и тате наших ђака буду барем мало растерећени од двадесетчетворочасовне бриге о својим наследницима. С друге стране, ђацима и старијим корисницима тиме омогућавамо да на квалитетан начин проведу време, да немају прекид у радним активностима и учењу, што је јако важно – појашњава она.
Шта све могу да ураде маштовити ђаци и корисници током боравка у радним кабинетима
У овој установи је 2009. године, међу првима у Србији, уведена и услуга „Предах”. Како појашњава директорка Марковић, школа располаже домским смештајем за децу која нису из Новог Сада и околине па се у том простору спроводи овај програм.
– Нису то велике бројке. Буде десетак пута у години, али родитељима много значи када знају да могу да дођу овде и да одспавају макар једну ноћ без устајања. Или када, на пример, један од родитеља мора да иде у болницу, а други не може да напусти посао, спокојни су јер знају да је њихово дете код нас, практично у другом дому, каже директорка Славица Марковић.
pdf [3 MB]
Оставите коментар