Влада Републике Србије
Пише: Данило Ћурчић (Блог о социјалном укључивању)
Један од највећих изазова са којима се суочавају сви који се баве људским правима јесте – како их меримо, односно како знамо да ли је дошло до напретка или урушавања стандарда људских права. Ту су индикатори, статистике, анализе и процене и разни други инструменти. Да ли је то довољно?
Шта је са буџетима, да ли нам анализа буџета, пореске политике и одлука које се доносе у економској сфери могу помоћи у мерењу поштовања људских права? Наравно да могу!
До светске економске кризе и увођења мера штедње које су након кризе уведене у бројним земљама како у Европи, тако и у другим деловима света, економска политика није била у фокусу дебата о људским правима. Према неким теоретичарима, није прејака тврдња да живимо у ери мера штедње и да ће ове мере утицати све више и више на остваривање људских права. Међународна организација рада је 2015. године прогнозирала да ће „свеукупно, штедња погодити више од две трећине свих земаља у периоду од 2016. до 2020. године“ као и да ће до 2020. године мере штедње погодити преко 6 милијарди људи, или приближно 80% светске популације. Због чега онда не обраћамо више пажње на мере економске политике које утичу на смањење достигнутог нивоа људских права, због чега буџетска политика није у центру дискусија које се воде о поштовању људских права?
Није тешко закључити да су мере економске политике пре свега значајне за остваривање економских и социјалних права. Ова права која су се дуго сматрала програмским циљевима и правима која нису утужива. Генерално говорећи, била су посматрана као сиромашни даљи рођак грађанских и политичких права. Међутим, светска економска криза и већ поменуте мере штедње поставиле су економска и социјална права у многим земљама у центар дебате о људским правима. Одлуке о подизању стопа директних пореза, смањењу буџетских давања за образовање или здравствену заштиту директно погађају велики број грађана и врло лако могу да се подведу под појам ретроградних мера које су начелно забрањене Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима – кључним документом који нам свима гарантује остваривање економских и социјалних права.
Наравно, горепоменуте одлуке знатно теже погађају грађане који живе од социјалних давања који имају малу или никакву сигурност да ће моћи да обезбеде основну егзистенцију себи и члановима свог домаћинства.
Одмах по избијању светске економске кризе, 2009. године, тадашња Комесарка УН за људска права у свом извештају навела је да буџети, као инструменти који одређују до које границе и на шта државе троше новац, имају посебно важно место у остваривању економских и социјалних права. С друге стране, сличне поруке могле су се чути и у регионалним телима којима је у мандату заштита људских права. Тако је Савет Европе у свом документу о обезбеђивању људских права у време економске кризе навео да би државе чланице требало да спроведу системске процене утицаја који на економска и социјална права имају буџетске политике.
Ситуација је јасна. Стандарди који се примењују у области економских и социјалних права, пре свега они који проистичу из Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима гарантују нам да се чак и у време када се државе суочавају са озбиљним изазовима везаним за обезбеђивање ресурса који су неопходни за остваривање економских и социјалних права (због процеса прилагођавања, рецесије или других фактора), угрожене групе становништва могу и морају бити заштићене.
Како се ове обавезе могу остварити? Пре свега тиме што ће економске и друге политике које се тичу прихода и расхода у државној каси и начина на који се буџет троши бити такве да ће у центар поставити људска права. Иако се чини да је то превелики захтев, није немогућ. За постизање усклађености економске политике и људских права неопходно је пре свега променити перспективу из које гледамо на економију али и активније укључивање свих оних који нису економисти у доношење одлука које су по себи економске природе. Што пре схватимо да економска политика и остваривање економских и социјалних права (али и других људских права) нису два одвојена света већ два круга која се у много ћему преклапају, брже ћемо доћи до овог резултата.
У том циљу, поред промене перспективе и демократизације процеса доношења буџетских одлука (кроз партиципативно буџетирање, већу транспарентност одлучивања, консултовање буџетских корисника о одлукама које се доносе, унапређење процеса постављања приоритета и слично), неопходно је и отпочети са буџетском анализом економских и социјалних права у Србији. Буџетска анализа права може послужити као врло ефикасан инструмент мерења економских и социјалних права, и у том смислу значајно утицати на унапређење поштовања људских права.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар