Влада Републике Србије
Пише: Кристина Петровић (Блог о социјалном укључивању)
Ко сам ја? Као шеснаестогодишњакиња много пута сам поставила себи то питање, знајући да немам нешто у чему могу да кажем да сам „посебно добра“, „талентована“ и томе слично. Имала сам теоријско знање из неких области економије и вољу да то знање на неки начин применим. Једног дана, случајно или намерно, жеља ми се остварила. Један брод ми је понудио пловидбу по мени непознатим водама – водама омладинског предузетништва.
Као члан ученичке задруге у својој школи, са још 5 ученика који су били укључени у рад задруге, прочитала сам текст о ученичким компанијама, програму за ученике који спроводи организација „Достигнућа младих у Србији“. Нешто што је деловало тако озбиљно, професионално, практично… И није само деловало; како се касније испоставило, ученичка компанија је све то са додатком јавног наступа, дистрибуције производа, тимског духа, лидерства, радних субота и недеља, путовања, гостовања у телевизијским и радио емисијама…
Ученичку компанију „Вецтор Студио“ основали смо 2013. године. У почетку, било нас је шесторо. Како је ученицима представљан програм ученичких компанија, број је растао – 10, 15, 20… На крају нас је у компанији било 25. На први поглед велики број ученика за рад у једној малој просторији попут наше задруге и, генерално, за рад у тек основаној ученичкој компанији. Али управо нас је тај велики број ученика научио нечему што ћемо примењивати до данас – доброј организацији.
Са овом ученичком компанијом такмичила сам се две године за редом, понела двоструко прво место на Регионалном такмичењу и друго и четврто место на Националном такмичењу. Компанија се бавила производњом специфичних производа израђених од кафеног папира. Било је ту честитки, кутијица, књижица о љубави и пријатељству… Током те две године радили смо континуирано, имали сталне купце, стекли увид у то шта је заправо бизнис, шта значи својим рукама произвести честитку, продати је и наплатити, све до тренутка када смо погодили једну од суштина бизниса – постојећи производ надоградити и наћи му ширу примену.
Ученичка компанија „Органиц“ настала је 2015. године. Бави се производњом и паковањем специфичних производа израђених од природних сировина из нашег окружења. У овој ученичкој компанији успели смо да објединимо два сегмента: паковања од кафеног папира који због своје специфичности увек привуче потрошача, и органске сировине, нешто што се данас сматра једном од најперспективнијих области у предузетништву.
У почетку смо у асортиману имали 12 врсти органских чајева и 3 врсте зачинског биља, али како то обично бива, скоро три године у овом послу научиле су нас да тежимо нечему чега нема код нас, нечему што ће исто као кафени папир на лицима потрошача изазвати онај посебан осмех, одушевљење, неизвесност… Осврнули смо се око себе и запитали: „Зашто људи не користе све ове сировине иако су свуда око нас?“. Да ли им још увек нису пронашли примену? Једна од тих сировина је и љубичица која је, замислите, јестива. Чак и лековита. Сама боја и изглед љубичице надахнула нас је да од ње направимо нешто што ће људима бити пријатно за конзумирање, а уједно здраво и лековито. Тако је од првобитне идеје ушећерених љубичица настало слатко од љубичица које је постало наш најтраженији производ. Ово је једна од оних ситуација када схватите да је оно „без ризика нема профитирања“ заправо мисао коју морамо слепо пратити у бизнису. Изаћи из зоне комфора производње слатка од јагода, шљива, дуња, и кренути у пилот пројекат слатка за које нико никада није чуо, је управо оно чему нас учи програм ученичких компанија. Бити иновативан, доследан, бити лидер у нечему!
Највећим изазовом током рада у ученичкој компанији сматрам стварање једне посебне линије производа. Када чујете реч печурка, вероватно вам одмах машту заголица неко јело са занимљивим сосом од печурака, или можда печурке на жару, мариниране печурке… Како дистрибуирати печурке на један другачији начин, до сада невиђен? Да ли можда пробати да печурке користимо супротно намени која је позната људима? У глави одзвања „без ризика нема профитирања“ и настаје идеја за ширењем једне специфичне линије производа. Следећег дана на редовном састанку компаније, сви седе за столом, а на столу тегла. Тегла пуна слатке црне масе која је настала од, ни мање ни више, печурке под називом Црна труба.
(…)
Текст “Шта ме је Црна труба научила о бизнису” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар