Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Ивона Живковић (Блог о социјалном укључивању)

Одабир праве каријере један је од најважнијих избора сваке особе. Овај избор значајно утиче на све сфере живота, због чега је важно донети исправну одлуку која ће дугорочно обезбедити задовољство послом, окружењем, материјалним статусом и стилом живота. Од младих се очекује да већ током средње школе донесу овако важну животну одлуку, али чињеница је да је у питању комплексан процес који захтева помоћ и подршку школе и породице. Погрешан избор каријере не само што са собом носи проблеме у професионалном животу, већ је повезан и са већим ризицима по ментално здравље. Истраживања показују да постоји корелација са вишим степенима анксиозности и депресије код адолесцената/киња који нису успели да пронађу адекватан избор каријере. С друге стране, код оних који показују већи степен јасноће када је избор каријере у питању, присутна је већа емотивна стабилност и опште задовољство животом^[1].

Како помоћи младима да донесу правилну одлуку о избору каријере и припремити их за улазак у свет рада? Наставници/це и породица би требало да делују уједињено, на начин који ће младој особи омогућити да у исто време боље разуме свет рада, али и сопствена интересовања и способности. Овај процес се често у психолошкој литератури назива каријерном зрелошћу или спремношћу.

Шта је заправо каријерна зрелост?

Док се некада избор каријере перципирао као процес који је везан искључиво за младост, данас теоретичари наглашавају да је реч о процесу који траје током целог живота. У психолошкој литератури се све чешће говори о појму „каријерне зрелости“ или „каријерне спремности“. Слично психолошким развојним фазама које сваки појединац пролази током живота, могу се идентификовати и фазе каријерне зрелости. Супер, један од водећих теоретичара у овој области^[2] издваја пет фаза кроз које пролази сваки појединац у циљу достизања каријерне зрелости. Свака фаза подразумева одређене лекције које је неопходно успешно савладати како би се развој наставио неометано. За правилан избор каријере најважније су прве две фазе, о којима ће детаљније бити речи.

Прва животна фаза, коју он назива раст, започиње око четврте године, а завршава се око тринаесте. У овом периоду деца развијају своје способности, ставове, интересовања и стичу опште разумевање света рада. Тада би деца требало да почну да озбиљније разматрају своју будућност, да стичу већу контролу над властитим животом, да стичу радне навике и задобијају осећај постигнућа у школи.

Следећа фаза – истраживање траје од честрнаесте до двадесет четврте године и изузетно је важна, будући да је то раздобље када појединци/ке покушавају боље да упознају себе како би касније лакше пронашли своје место у сфери рада. Младе особе би кроз наставу, хобије и радно искуство требало да пронађу сопствена интересовања и могућности, али и да стекну реалну слику о томе како се то уклапа у поједина занимања. Успешан завршетак ове фазе подразумева претварање преференција у одређени избор и предузимање корака ка жељеној професији, даљем учењу и усавршавању. За ову фазу је, дакле, кључно експериментисање. Овде значајну улогу имају школа и породица и то кроз пружање подршке и охрабривање младе особе да истражује и спознаје себе, своје способности и интересовања.

У трећој фази појединац, стекавши одређени положај у одабраном пољу рада, настоји да даље напредује и учврсти сопствени положај. У четвртој фази појединци/ке настоје да одрже постигнуто, да обнављају своје компетенције и да пронађу иновативне фазе за обављање својих радних рутина. Ова фаза траје све до одласка у пензију, када започиње раздобље раздвајања, успоравања и планирања других активности.

Иако је Супер иницијално тврдио да готово сви кроз ове фазе пролазе хронолошки, он је касније допунио теорију схвативши да је чест случај да и у зрелим годинама људи поново улазе у фазу истраживања. Тада се каријерни правац мења, што је све чешћи сценарио који можемо видети.

Улога школе и породице

Истраживања показују да је у периоду експериментисања за адолесценте од велике важности да добију подршку породице, школе и вршњака. Истраживачи Keller и Whiston^[3] истраживали су везу између подржавајућих родитељских образаца и развоја каријерне зрелости код америчких средњошколаца. Показало се да је веома важна подршка родитеља у смислу подстицања адолесцената да истражују каријерне могућности и информишу се, али као још важнија се показала генерална психолошка подршка која се види у испољавању интереса за теме које су адолесцентима важне, укључујући бодрење и охрабривање. Подршка вршњака такође се показује као веома битна и утицајна, а занимљиво је да наставници/це имају можда и највише могућности да позитивно утичу на развој каријерне зрелости усмеравањем, информисањем и пружањем подршке.^[4]

Дакле, школа и породица играју кључну улогу у овој веома важној развојној фази. Подржавајући систем подршке би требало да подстиче адолесценте/киње да слободно истражују своја интересовања кроз разне хобије и ваннаставне активности, док би их паралелно требало упознавати са каријерним могућностима и светом рада. Многе земље препознале су важност овог проблема и у школе су увеле каријерне саветнике, који имају задатак да помогну адолесцентима/кињама да успешно савладају фазу истраживања и правилно одаберу професију.

Подршка у развоју каријерне зрелости код младих у Србији

У Републици Србији тренутно постоји систем професионалне оријентације и каријерног вођења за ученике седмог и осмог разреда основне школе. Законом о основном образовању и васпитању, школе у Србији обавезују се да уведу програм професионалне оријентације као саставни део школског програма, који се реализује кроз активности посебно оформљеног тима за професионалну оријентацију, у чијем саставу су стручни сарадници и наставници. Слично томе, закон о средњем образовању и васпитању такође предвиђа програм каријерног вођења и саветовања кроз формирање стручних тимова за каријерно вођење и саветовање, чији је циљ да утиче на развој зрелих и одговорних личности, способних да доносе промишљене и одговорне одлуке о властитој будућности. У тиму су и наставници и стручни саветници попут педагога/шкиња и психолога/шкиња. Активности тимова најчешће су организоване у оквиру часова грађанског васпитања и разредне наставе.

Подршка каријерном вођењу постоји и на универзитетском нивоу, кроз деловање центара за развој каријере у свим универзитетским градовима, и то кроз услуге каријерног саветовања и помоћ приликом потраге посла за студенте/киње, укључујући оне који завршавају студије и у потрази су за првим послом. Осим тога, Национална служба за запошљавање такође нуди програм каријерног саветовања и професионалне оријентације за ученике/це, студенте/киње али и за незапослена лица.

Иако постоје напори да се на сваком нивоу професионална оријентација и каријерно саветовање поставе као приоритетни, још увек постоји простор за унапређење.

Када је у питању подстицање младих на самоексплорацију, овде још увек не постоји систематичан одговор од стране институција, мада је законом предвиђено да школе организују ваннаставне активности, у складу са својим капацитетима. Док наставници/це могу да самоиницијативно организују ваннаставне активности, и подстичу младе на експериментисање са интересовањима и хобијима, едукација родитеља на ову тему као и пружање психолошке подршке младима је кључна. Забрињавајуће је што истраживања показују да адолесценти/киње у Србији највећи део слободног времена проводе у пасивним, опуштајућим и забавним активностима, попут гледања филмова и серија, играња игрица и слушања музике. Само 5% њих узима учешће у ваннаставним активностима у школи, док свега 3% посвећује време личним хобијима, а управо су ове активности кључне за правилан развој самосвести и каријерне зрелости.^[5]

Подизање свести о важности самоексплорације и активног провођења слободног времена адолесцената, као и пружање подршке у истраживању света рада требало би да буде приоритетна тема, како бисмо помогли младим људима да достигну каријерну зрелост, остваре свој пуни професионални потенцијал и живе срећнији и испуњенији живот.

——-

[1] “Career Preparedness in Adolescents:An Overview of Empirical Research and Suggestions for Practice”. Rebekka S. Steiner, Julian Marciniak, Claire S. Johnston and Andreas Hirschi , 2019, International Handbook of Career Guidance , Editors: Athanasou, James, Perera, Harsha N.

[2] Super, D. E. A life-span, life-space approach to career development. In D. Brown & L. Brooks (Eds.), Career choice and development (2nd ed., pp. 197–261). 1990, San Francisco:Jossey-Bass.

[3] Keller, B. K., & Whiston, S. C. (2008). The role of parental influences on young adolescents’ career development, 2008, Journal of Career Assessment, 16(2), 198–217.

[4] “Career Preparedness in Adolescents:An Overview of Empirical Research and Suggestions for Practice”. Rebekka S. Steiner, Julian Marciniak, Claire S. Johnston and Andreas Hirschi , 2019, International Handbook of Career Guidance , Editors: Athanasou, James, Perera, Harsha N.

[5] Слободно време из перспективе младих: Квалитативна анализа временског дневника средњошколаца, Јелена Пешић и Марина Виденовић, Зборник института за педагошка истраживања, Година 49 • Број 2 • Децембар 2017 • 314–330 стр.

***

Текст „Шта је каријерна свест и зашто је важна?” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Ивона Живковић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.