Јаче смо заједно : Инклузија

„Нас осамнаест смо као једна“, речи су којима започиње своју причу Радица Бабић, председница „Етно удружења Корман” из села Корман поред Алексинца. У разговору са њом, али и Слободанком Павковић, чланицом удружења „Супер жене” из места Тешице, и Снежаном Живадиновић, председницом удружења „Друштво за развој креативности” из Алексинца, добијамо драгоцену слику о развојним потенцијалима удруживања жена на селу. Ова прича је посвећена њиховим напорима да своје средине учине местима за живот у којима ће жене имати могућност да буду економски независне и да активно учествују у друштвеном животу заједнице.

Препознајући потребу за удруживањем, као предусловом оснаживања жена у руралним подручјима, „Друштво за развој креативности“ је 2014. године пружило стручну и административну подршку оснивању три удружења. „Проблем је био евидентан – иако су врло активне, жена у друштвеном животу наших заједница није било“, дефинисала нам је конкретан проблем Снежана која је двадесет година активна у овој организацији. Иако врло активне у креирању живота заједнице, жене готово да уопште нису биле присутне у организацији њеног живота, као на пример у процесима доношења одлука.

Слободанка Павковић

Почетне активности за циљ су имале промоцију знања, вештина и традиција које женско становништво препознаје као важан допринос својим заједницама. Идеја која је стајала иза оваквог почетка била је већа видљивост постојећих доприноса жена друштвеном, економском и културном животу заједнице. То је значило да се промовишу активности очувања културног наслеђа којима су жене углавном посвећене, а тичу се гастрономске историје и приповедачких традиција ових заједница. Ово је од посебне важности, јер је у географском смислу реч о средини која је врло специфична. Алексинац представља изразито разуђену општину, са две трећине становништва које живи у чак седамдесет села у његовој околини. Узимајући у обзир различитости којом се оваква средина одликује, приступ „одоздо нагоре“ у развојним активностима представља стандард.

Удружења имају разноврсну структуру чланица. Док у Тешици примат имају предузетнице, у Корману се већина чланица бави пољопривредом и сточарством и више је жена млађег узраста. Оба удружења посебан акценат у својим подухватима и активностима стављају на укључивање младих и деце. Како разумеју да се одрживи развој одвија укључивањем свих чланова заједнице, младе и децу укључују у радионице традиционалних заната, као и у активности културно-уметничког друштва. И Слободанка и Радица нам ову различитост описују истим речима: „Јаче смо заједно.“ Посебно истичу да је упознавање деце и младих са богатим културним наслеђем њихове заједнице предуслов за мотивацију да средине у којима живе обликују према себи и сопственим потребама. „Тако ће, надамо се, млади мање напуштати ове крајеве“, кажу наше саговорнице.

Након иницијалног повезивања, следећи методолошки корак у развоју удружења била је едукација на теме које су чланице саме артикулисале. Као најважнија, издвојила се тема породичног насиља. „Жене су у нашем крају запостављене“, навела нам је Радица, а Слободанка се надовезује да су ефекти ових едукација били моментално видљиви. Према Снежаниним речима, неке брачне заједнице нису опстале након ових процеса, а број пријава породичног насиља се повећао. Наше саговорнице изузетно важним резултатима сматрају оснивање живог друштвеног дијалога ван специјално организованих догађаја на тему положаја жена у породичним заједницама, што додатно доприноси генералном унапређењу разумевања овог питања свих чланова заједнице.

Радица Бабић на перформансу против насиља

Перформанс и гласање против насиља

Потврђујући тезу да је у савременим праксама развоја од културолошких питања до економског развоја мало корака, Снежана нам описује како чињеница да жене, у већини случајева, нису носиоци пољопривредних газдинстава и стога немају економску независност изузетно утиче на њихову спремност да отворено говоре о насиљу коме су изложене. Додатни фактор у разумевању оваквих услова живота је и социјална реалност која је, према речима свих саговорница, карактеристична за живот на селу. Већина жена живи у вишегенерацијским заједницама и, иако врло активне на свим плановима функционисања ових заједница, само ова два фактора нам показују да се њихово остваривање економских права не подразумева.

Оно што је започело као заједнички наступи на локалним манифестацијама традиционалних заната и хране, данас је основа успешних предузетничких подухвата ових удружења. Корманско удружење је основало Етно кућу Павлићевић која има вибрантни програм током целе године. Од песничких вечери до туристичке понуде, кућа је пример успешног модела очувања и промоције културног наслеђа као важне гране креативне индустрије. На пример, у овом пројекту жене имају улоге ауторки сваког сегмента програма: продуценткиња, организаторки, кустоскиња и водича за програмске активности куће.

Етно кућа Павлићевић

Тешичанке су, с друге стране, основале своју манифестацију – „Червишијаду“, кроз коју промовишу културу и традиционалну кухињу локалног поднебља. Иако сама по себи драгоцена, како нам је Слободанка објаснила, манифестација има и заговарачку и едукативну сврху. „Нама је циљ да окупимо мештане који на трибину можда и не би дошли, да имамо прилику да причамо о њиховим важним темама, а и оним које су можда табу, али су за нас од велике важности.“ Да овакав приступ даје добре резултате говори нам чињеница да су Тешичанке предавања о породичном насиљу и здрављу жена реализовале у више од шест околних села, тиме значајно доприносећи децентрализацији ових развојних напора. „Ауторски пројекти удружења су нам важно мерило успеха, јер истински верујемо да је развој по мери човека једини прави пут“, надовезала се Снежана на тему децентрализованог развоја који ова удружења успешно реализују.

Снежана Живадиновић

Окупљене око социјалних тема и комплементарних вештина и знања, чланице удружења одважиле су се да се отисну у заједничке предузетничке подухвате. Оба удружења су прошла едукацију о преради воћа и поврћа у сарадњи са словеначким партнерима. Корманско удружење увелико реализује извоз ајвара и зимнице на немачко тржиште, са потражњом која превазилази њихове тренутне капацитете. Немали број жена се први пут запошљава, и то у локалним пољопривредним компанијама.

Унапређење њиховог економског статуса мења социјалну, али и културолошку слику њихових заједница. Према Снежаниним речима, узбудљиво је бити сведок промена у стилу живота свих грађана у случајевима када њихове мештанке саме креирају свој пут. Оснажене економском независношћу и удруживањем, ове жене се одважују да преузимају још активнију улогу у доношењу одлука које се тичу свих аспеката њихових живота.

Значај пута који ова удружења и жене из овог краја трасирају за све своје суграђанке, најбоље се може видети у оквирима који се најтеже диверзификују – процесима доношења одлука. На самом почетку, Снежана је приметила како на састанцима развоја локалних акционих планова за пољопривреду – нема жена. Ова појава добро се уклапала са комплетно мушким чланством Савета месних заједница. Данас су у три села управо жене председнице Савета, чиме представљају незаменљиви глас готово половине локалног становништва. Пракса наших саговорница нам потврђује да до сопственог парчета неба у својим срединама, како каже Снежана, жене далекосежније и брже долазе заједно.