Влада Републике Србије
Пише: Сања Денић (Блог о социјалном укључивању)
Да ли сајт школе мора да буде досадан и намењен само родитељима будућих ученика? Нажалост, углавном је тако, на сајтове школа иде се по потреби и то како би се сазнало где се она налази, да би се погледала галерија фотографија, упознали са радом, историјом школе.
Када сам почела са израдом сајта школе у којој радим, прво што сам урадила било је истраживање сајтова других школа, односно шта остале школе имају на својим сајтовима. Скоро све wеб презентације школа су исте – официјални део, намењен упознавању са радом, историјом школе, где се школа налази… Али сам пронашла и да неки сајтови школа имају форуме за ученике или делове сајта на којима ученици могу да преузму материјале у дигиталној форми, неопходне за одређене предмете. То ми се учинило веома занимљиво и сврсисходно, сајт школе који је у служби ученика, њиховог образовања, који им олакшава школовање и дошла до закључка да САЈТ ШКОЛЕ ТРЕБА ДА КОРИСТЕ УЧЕНИЦИ! И тада сам одлучила да направим сајт који ће ученици школе у којој радим моћи да користе!
Радим у школи коју похађају ученици са вишеструким сметњама у развоју, тако да нисам могла једноставно да направим форум или да поставим лекције, морала сам да пронађем начин како да сајт школе учиним приступачним нашим ученицима. Прво питање које сам поставила себи било је „Шта је то, што могу да ставим на сајт, а што ће ученици наше школе моћи да користе и код куће и у школи?“ и на то питање сам одмах имала одговор – ИГРИЦЕ. Интернет је препун бесплатних, лако доступних игрица које деци омогућавају и игру и учење, односно које омогућавају учење кроз игру. Дакле, одлука је пала да ће сајт школе поред оног (досадног) официјалног дела користити и као портал који ће ученике водити ка бесплатним игрицама које се могу наћи на интернету. Дакле циљ идејног решења сајта је да се ученицима омогући да савладају одређено градиво играјући се на компјутеру. И тако сам пронашла одређени број бесплатних игрица које су у FULL SCREEN моду и које немају реклама или банера које би ученике могле водити ка неприкладним и нежељеним садржајима. Игрице које се налазе на сајту школе са корисником не комуницирају ни путем аудио, ни путем тексуалних порука, чиме је превазиђена препрека енглеског језика који преовладава у бесплатним онлине игрицама. Коришћење ових игрица је инстинктивно. Дете путем покушаја и погрешака долази до тачног одговора,а игрица га охрабрује позитивном анимацијом уколико је одговор тачан или га поново враћа на питање и тражи поновно давање одговора.
Већ сам напоменула да радим у школи која се бави образовањем деце са вишеструким сметњама у развоју и велики број наших ученика не зна да чита и тако сам се нашла пред следећом препреком -Како омогућити деци, ученицима који не знају да читају да САМИ користе сајт и да сами долазе до игрица, како им омогућити самосталност у коришћењу школског сајта? Па како другачије него сличицама! Дакле коначна одлука је следећа НАПРАВИЋУ ДЕО САЈТА КОЈИ ЋЕ УЧЕНИЦИ КОЈИ НЕ ЗНАЈУ ДА ЧИТАЈУ МОЋИ ДА КОРИСТЕ САМОСТАЛНО ТАКО ШТО ЋЕ ВИЗУЕЛНО ПАМТИТИ СЛИЧИЦЕ КОЈЕ ЋЕ ИХ ВОДИТИ ДО ЖЕЉЕНЕ ИГРИЦЕ.
И тако је настао сајт ОШ „Миодраг Матић“. Сајт намењен ученицима наше школе, сајт који ће деци која иначе самостално не могу да користе интернет омогућити самосталан избор игрице које ће довести до савладавања одређеног градива.
(…)
Текст “Једноставна инклузија” Сање Денић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар