Влада Републике Србије
Пише: Јелена Вујичић (Блог о социјалном укључивању)
“Програм стажирања за младе припаднике националних мањина у државним институцијама у Србији” је намењен младима – припадницима албанске, бошњачке и ромске националне мањине и реализује се четврти пут. Програм стажирања се реализује од новембра 2013. до краја априла 2014. године у Београду, у шест државних институција, уз подршку амбасада Велике Британије и Холандије, Организације за европску безбедност и сарадњу (OEBS) и Шведске агенције за међународни развој (SIDA).
Основни циљ Програма стажирања се односи на повећање активног учешћа припадника националних мањина у државним институцијама у Србији, односно омогућено је младим припадницима националних мањина да се упознају са законитостима функционисања органа државне управе, стекну неопходна искуства и раде на сопственом усавршавању.
Ове године, мени је припала част да будем део овог програма, и да наредних шест месеци проведем стичући искуство у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва (SIPRU).
Пре стажирања обавила сам, хајде да то назовем – једно мини истраживање, у циљу да сазнам чиме се све Тим бави. Открила сам да готово не постоји област коју они не покривају. Најинтересантнија чињеница је да се Тим састоји од 11 особа, ја сам лично очекивала много већи број. Свака особа је задужена за одређене области, а опет су сви међусобно повезани, сарађују, помажу једни другима у савладавању многобројних изазова на које наилазе. Ове године Тим је добио и “појачање” у виду стажиста, мог колеге Дражена Зацера и наравно мене.
Жеља да на било који начин дам свој допринос у побољшању положаја Рома, нарочито Ромкиња, подстакла ме је да се прикључим НВО-а. Данас могу да кажем да сам активиста шест година, и да сам некада била успешна у томе, а опет када мој рад није давао добре резултате, осећала сам се попут „Дон Кихота“ у борби са ветрењачама. Често сам се питала у чему грешим? Захваљујући савременој технологији, или да прецизирам интернету, добијалала сам информације о раду НВО-а које се баве унапређењем положаја Рома. Примере добре праксе, односно предлоге других НВО-а, на који начин можемо утицати на побољшање положаја Рома сам „применила“ и у оквиру своје заједнице. Нажалост, често сам наилазила на препреке, и нисам могла да их применим. Одговор је био једноставан, нисам довољно познавала законске процедуре и како функционишу државне институције.
Више двоумљења није било. Требало је савладати знања која су ми недостајала, а то ми је дало жељу да се пријавим на „Програм стажирања за младе припаднике националних мањина у државним институцијама у Србији“. Попунила сам пријаву и проследила је. Сигурна сам да можете замислити моје одушевљење када су ме након интервјуа обавестили да ћу имати прилику да наредних шест месеци проведем стичући искуство у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва.
На правом сам месту, у то сам сам сигурна. Већ два месеца стичем искуства у области социјалног укључивања осетљивих група (млади, жене, деца, старији 65+, особе са инвалидитетом, припадници ромске националне мањине, избегла и расељена лица, азиланти).
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар