Влада Републике Србије
Председник нове Европске комисије Жан-Клод Јункер забринут је због одбијања земаља чланица да за комесаре номинују жене. У случају да их не буде довољно Европски парламент би, како је запретио председник те институције Мартин Шулц, могао да ускрати подршку новом саставу Комисије на гласању које се планира за октобар.
За сада су владе номиновале само једну жену – Чехињу Веру Јурову, министарку за локални развој из редова либерала. Очекује се да ће још две земље потврдити своје одлуке да поново номинују одлазеће комесарке – Бугарска Кристалину Георгијеву садашњу комесарку за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и ванредне ситуације, а Шведска Сесилију Малмстрем која је у одлазећој Комисији задужена за унутрашње послове.
Жан-Клод Јункер рачуна на још две женске кандидатуре, али још није обелодањено о коме је тачно реч. То би међутим и даље било недовољно, јер би Јункер са пет жена у саставу Комисије далеко од захтева европских посланика.
У одлазећој Комисији сваки трећи комесар је жена, односно 9 од 28.
Одлазећи председник Европске комисије Жозе-Мануел Барозо је, како подсећа француски ЕурАктив, и то једва успео да постигне, пошто је мало фалило да их буде мање него у његовом првом мандату. До девет комесарки дошао је тек наокон подсећања земаља чланица о значају родне равноправности у том извршном телу ЕУ.
Председник Европског парламента, социјалдемократа Мартин Шулц, упозорио је да нова комисија неће добити већину за избор уколико буде предложено мање жена.
У том случају, Јункер би морао да мења тим. Једина нада Јункеру је тренутно шест земаља које још нису номиновале кандидате – Италија, Белгија, Холандија, Португалија, Словенија и Румунија.
Јункер је отишао и толико далеко да је обећао значајну област земљама које би предложиле жене за комесаре. Он је у изборној кампањи обећаи да ће у саставу Комисије бити 40% жена.
Шеф италијанске владе Матео Ренци је предложио министарку спољних послова те земље Федерику Могерини за наредног шефа европске дипломатске службе, али је тај предлог одбачен на европском самиту. Он сада, према европским изворима, планира да предложи некадашњег председника Савета и бившег министра спољних послова Масима Д Алему.
Жене у Комисији први пут 1989.
Од 1958, године на челу Европске комисије никада није била жена, а прве жене комесарке биле су Францускиња Кристијана Скривене, која је била задужена за пореска питања и царинску унију, и Гркиња Васо Папандреу за индустријске односе и социјална питања, и то у саставу Комисије од 1989.
Број жена у Комисији на челу са луксембуршким политичарем Жаком Сантером основаној 1995. године порастао је на пет, од укупно 18 комесара.
Комисија коју је од 1999. водио бивши италијански министар спољних послова Романо Проди бројала је 25% жена, из Шпаније, Грчке, Луксембурга, Немачке и Шведске.
У измени састава те Комисије, до које је дошло због проширења 2004. године, три земље источне Европе – Литванија, Пољска и Летонија – се прославило слањем жена у Комисију.
У првој Барозовој комисији од 2004. до 2009. било је осам жена.
Шведска најбољи ђак
У погледу жена у Комисији, Шведска се издваја као узоран ђак. Непосредно након приступања ЕУ ова земља је 1. јануара 1995. као свог првог представника у Комисији послала жену, Аниту Градин, која је била задужена за имиграцију, правосуђе и унутрашња питања.
Од тада је Шведска послала још две жене у Комисију.
Истичу се и Данска и Луксембург, са по две комесарке.
Неке “велике” чланице, попут Италије, Шпаније и Велике Британије дале су до сада само по једну жену за комесаре.
Од новијих чланова Бугарска, Пољска и Литванија су стигле да дају већ по две жене за Комисије.
Међу лошим ђацима су Белгија, Португалија и Финска, које никада нису послале жене у Комисију.
Извор: АФП и EurActiv.fr
Преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар