Људска права старијих особа, куда даље? : Инклузија

Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)

У Уједињеним нацијама у Женеви се од 13. до 30. септембра 2016. године одржава тридесет трећа седница Савета за људска права на којој је Независни експерт за људска права старијих особа госпођа Роза Корнфлед-Мате 15. септембра 2016. године поднела свој извештај о људским правима старијих особа. У свом извештају госпођа Корнфелд-Мате је дала оцену примене различитих међународних инструмената који се тичу побољшања квалитета живота старијих особа и осврнула се на примере добре праксе, али и на пропусте у имплементацији постојећих закона који се баве заштитом и промоцијом права старијих особа. Извештај се такође бави анализирањем чињенице на који начин имплементација Мадридског Интернационалног плана акције о старењу из 2002. године доприноси унапређењу људских права старијих.

Госпођа Корнфелд-Мате је Независни експерт за људска права старијих особа од јуна 2014. године и први је независни експерт Уједињених нација за ову област. У њеном мандату је широка и детаљна анализа препрека са којима се старије особе сусрећу приликом остваривања својих људских права, али се такође бави и проналажењем примера добрих пракси у њиховој заштити и промоцији. У делокруг њеног рада спада и препознавање пропуста који се праве у имплементацији постојећих закона и других прописа. Независни експерт је у својим анализама интегрисала и родне аспекте старења, као и оне везане за инвалидитет, обраћајући такође пажњу на друге елементе потенцијалне дискриминације и кршења људских права старијих: припадност етничкој, језичкој или расној мањини, живот у руралним срединама, бескућништво или избеглиштво. У свом раду тесно сарађује са представницима држава-чланица Уједињених нација, а учествује и на састанцима Отоврене радне групе за старење Уједињених нација, која се бави препознавањем и премошћавањем правних препрека за остваривање људских права старијих особа у међународном контексту.

Овај извештај обухвата информације до којих је Независни експерт дошла током свог досадашњег мандата – између јуна 2014. године и јуна 2016. године – а за то време имала је прилике да Савет за људска права опширније извести у писаној форми само једном, осврћући се на питања аутономије и неге септембра 2015. године. Овогодишњи извештај је у том смислу значајно свеобухватнији, али се у њему уједно скреће пажњу и на неке теме које треба подробније истражити.

Током периода од септембра 2015. године, Независни експерт је учествовала на неколико међународних скупова и конференција на тему старења: у фебруару је у Лозани присуствовала конференцији која се бавила старењем и балансом између оснаживања и рањивости, у априлу у месту Брдо код Крања у Словенији, присуствовала је међународној конференцији на којој се дискутовано о оснаживању старијих, особа након које су Словенија и Аргентина основале Групу пријатеља људских права старијих. Учествовала је и на панел дискусији у Женеви у марту, а коју су организовали Међународно удружење школа за социјални рад и Међународна федерација социјалних радника на тему улоге социјалног рада у решавању проблема избеглица и миграната. Независни експерт је у овој дискусији истакла да старије особе у ванредним ситуацијама бивају погођене непропорционално више од млађих особа. О сличној теми говорила је и на Округлом столу о климатским мигрантима организованом у Женеви у априлу, истичући неопходност систематичног грађења отпорности старијих на ванредне ситуације. У мају је учествовала у сесији организованој од стране радне групе за људска права, у Њујорку, на којој се дискутовало о урбанизацији и одрживом развоју, где је истакла неопходност да старије особе буду укључене у дизајн урбане инфраструктуре како би се дошло до одрживих решења која задовољавају и потребе старијих.

У свом извештају Независни експерт је дала преглед међународних инструмената и иницијатива који су значајни у области заштите и промоције људских права старијих, истичући да је од посебне важности усвајање Одрживих циљева развоја, и да трећи циљ експлицитно говори о обезбеђивању здравог живота и промовисању добробити за све.

У свом прегледу најбољих пракси, Независни експерт се ослонила на извештаје које је добила од 74 кореспондента: 40 држава-чланица Уједињених нација, 14 националних институција за заштиту људских права, 19 невладиних организација (међу њима је и Црвени крст Србије) и једне државне организације.

Сумирајући извештаје, Независни експерт пише о томе да је један број држава усвојио националне стратешке документе о старењу – од којих су неки свеобухватног типа, а неки се баве појединачним темама (на пример сузбијањем дискриминације старијих или здравственом заштитом старијих). Показало се да је укључивање старијих особа у писање оваквих докумената есенцијално како би они имали стварну вредност у примени – било да се ради о академској јавности која помаже стручним знањем или кроз увођење консултативних механизама којима се перспектива „обичних“ старијих особа препознаје у стратешком размишљању. У овом сегменту рада постоји јасна улога цивилног друштва који може да служи као спона између самих старијих и креатора политика. Извештај анализира и пројекат Светске здравствене организације који се бави креирањем градова прилагођених свим старосним категоријама и износи детаљне сугестије у којим се у сегментима планирања мора посебно водити рачуна о старијим особама и њиховим потребама, али и о њиховим потенцијалима.

(…)

Текст “Људска права старијих особа, куда даље?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.