Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
„Драги Џастине, као што знаш, изазови су део живота. Твој ум је твоје оружје. Користи га за позитивне мисли и научићеш исто што и ја. Верујем у твој таленат и тебе“.
Овако почиње документарац „Без престанка“ који говори о пријатељству између трубача Кларка Терија и младог пијанисте Џастина Кауфлина. Џастин је вид изгубио са једанаест година услед ретке наследне очне болести , а Кларков је почео да слаби због дијабетеса.
Награђивани пијаниста Кауфлин, рођен 1986. Године у Мериленду, свој музички пут започео је свирањем виолине, а са девет година је почео да свира клавир. Баш у то време почеле су његове бриге јер је услед ретке очне болести почео да губи вид. Научио је Брајеву азбуку и почео да се креће уз помоћ пса водича.
Клавир му је био омиљени инструмент још од друге године и када су нашли професора који је могао да ради са слабовидим учеником био је пресрећан. Међутим, клавир није био његова главна занимација све док није почео да губи вид. Пре него што се то десило, у детињству је волео да се шали, игра компјутерске игрице и кошарку.
На упису у музичку школу примљен је на џез одељење. То се испоставило као добро јер би му било теже да чита ноте због вида. Брзо је заволео џез и његову слободу изражавања. „Све време учиш теорију и механику што у класичној музици не можеш да примениш. Међутим у џезу је могуће то знање стварно применити“, говорио је. Од малена је почео да наступа, а као професионални џез музичар наступа од своје петнаесте године.
Заједно са својим видећим вршњацима завршио је гимназију 2004. године. Био је студент генерације у музичкој школи и добио предесдничку стипендију на универзитету у Њу Џерсију где је и дипломирао 2008. године. Са двадесет три године је продуцирао, компоновао и свирао на свом првом албуму „Представљамо Џастина Кауфлина“.
Док је живео у Њујорку схватио је колико је самостално кретање споро и опасно по живот слабовиде особе у том граду. Због тога је набавио пса водича који му је био верни пратилац током живота у Њујорку.
(…)
Текст “Џез без престанка” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар