Влада Републике Србије
Глобални људски развој – који је могуће мерљиво исказати као збир нивоа образовања, стања здравља и животног стандарда у свету – могао би ове године да се нађе на силазној путањи по први пут од како је овај појам уведен 1990. године, упозорио је крајем маја Програм Уједињених нација за развој (UNDP) у извештају „COVID-19 и људски развој: процена утицаја, планирање опоравка“.
„Свет је доживео многе кризе током протеклих 30 година, укључујући ту и глобалну финансијску кризу из периода између 2007. и 2009. године. Свака од тих криза веома је неповољно утицала на људски развој, али генерално узев, из године у годину дешавао се напредак у развоју на глобалном нивоу“, рекао је администратор UNDP-а Аким Штајнер. „COVID-19 – својим троструким негативним утицајем на здравље, образовање и приходе – може довести до тога да се овај тренд промени.“
Опадање у фундаменталним областима људског развоја осећа се у већини земаља – како богатих тако и сиромашних – у свим регионима.
COVID-19 је на глобалном нивоу проузроковао смрт више од 300.000 људи, а очекује се да ће ове године глобални приход по глави становника опасти за четири процента.
Због затварања школа, процене UNDP-а које се тичу „ефективног изостајања ученика из школа“ – удела ученика основних школа који не похађају наставу, узимајући у обзир број деце која немају приступ интернету – указују на то да је 60 одсто деце лишено образовања, што је највећи проценат на глобалном нивоу још од осамдесетих година прошлог века.
Здружени утицаји ових удара на развој могли би значити највећу негативну промену тренда људског развоја забележену у историји.
Овим се не узимају у обзир други значајни утицаји пандемије, на пример, на напредак у достизању родне равноправности. Негативни утицаји на жене и девојчице обухватају економски аспект – у смислу смањења зарада и могућности за штедњу, као и повећане несигурности задржавања запослења – репродуктивно здравље, неплаћени рад у бризи о члановима домаћинства и родно мотивисано насиље.
COVID-19: увеличавајуће стакло за неједнакости
Очекује се да ће пад у домену људског развоја бити много већи у земљама у развоју, које су у мањој мери способне да се носе са друштвеним и економским последицама пандемије него богатије нације.
У домену образовања, имајући у виду да су школе затворене, као и велике разлике када је у питању могућност праћења наставе путем интернета, процене UNDP-а показују да је 86 процената деце у основном образовању сада практично изван школа у земљама са ниским степеном људског развоја – у поређењу са свега 20 процената деце која одсуствују са наставе у земљама са веома високом стопом људског развоја.
Међутим, уколико би приступ интернету био правичније распоређен – у земљама које смањују јаз који их одваја од водећих земаља у њиховој развојној групи, што је сасвим оствариво – тренутно постојеће разлике у нивоу образовања могле би се смањити.
Одлучне интервенције усредсређене на правичну расподелу ресурса могу допринети опоравку привреда и друштава, ублажавајући далекосежне последице пандемије вируса COVID-19.
„Ова криза показује да, уколико правична расподела ресурса не постане део оквира политике деловања, многе земље ће још више заостати у развоју. Ово је од нарочито велике важности за ‘нове нужности’ двадесет и првог века, као што је приступ интернету, који нам помаже да користимо предности образовања на даљину, да добијамо медицинске савете преко телефона и да радимо од куће“, каже Педро Консеисао, директор Канцеларије за извештавање о људском развоју при UNDP-у.
Спровођење у дело приступа заснованих на правичности било би изводљиво. На пример, процењује се да би за елиминисање јаза у приступу интернету за земље са ниским и средњим нивоом прихода био довољан један проценат вредности ванредних пакета фискалне помоћи на које се свет до сада обавезао у склопу реаговања на пандемију изазвану вирусом COVID-19.
Важност правичности наглашава и оквир Уједињених нација за непосредно друштвено-економско реаговање на кризу изазвану вирусом COVID-19, који поставља еколошку одговорност, родну равноправност и одговорно управљање у основе за изградњу „нове нормалности“. Овим оквиром препоручује се пет приоритетних корака које треба предузети како би се ухватило у коштац са сложеношћу ове кризе: заштита система и услуга здравствене заштите; повећавање степена социјалне заштите; заштита запослења, малих и средњих предузећа и радника у неформалном сектору; обезбеђивање да макроекономске политике делују за све; и промовисање мира, одговорног управљања и поверења ради изградње друштвене кохезије. UNDP апелује на међународну заједницу да брзо инвестира, како би утицала на способност земаља у развоју да спроведу у дело те кораке.
Извор: www.rs.undp.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар