Влада Републике Србије
Пише: Вукашин Коларевић (Блог о социјалном укључивању)
Корона вирус проузроковао је бројна прилагођавања у пословном свету, као и у радним навикама. Особе чија се радна активност може спроводити ван радног места, у претходном периоду су засигурно осетиле предности и недостатке овог стања. Ванредно стање, полицијски час и остала ограничења допринела су томе да људи буду свесни колико су заправо ограничени и ускраћени животом у градовима, становима и кућама без дворишта или имања.
У мени је та ситуација пробудила размишљање у другом правцу. Не само у погледу побољшања услова живота (смањење анксиозности, депресије, осећаја немоћи услед ограничености кретања) већ и у погледу социо-економског напретка. И раније сам промишљао о томе како су нпр. рурална подручја погодна за ИТ компаније. Ипак, свестан сам да многи вероватно не би радили у ИТ компанијама које послују на селу… Међутим, едукација младих из руралних подручја за ову област допринела би развоју села у свим аспектима.
Примери сличних могућности јесу coworking заједнице. То су иновативни модели повезивања који су већ распрострањени у западним земљама, а код нас се постепено шире. Друштвено-пословно повезивање познато као coworking, представља модел према којем више компанија и/или појединаца деле простор за рад, едукацију, одмор, забаву, дружење, саветовање итд. У Србији постоји око 20 coworking заједница, што је и за мене било изненађење с обзиром да то није познато широј јавности. Оно што посебно радује јесте постојање coworking заједница у руралним подручјима. До скоро три, а од средине године две, coworking локације функционишу у наведеним подручјима.
Source Hub у Малом Иђошу, основан од стране Каролине Хербут, базирао је свој развој на бизнис академији и пројектима оснаживања жена у руралним подручјима који су спроведени током 2018. године.
Source Hub Бизнис академија имала је за циљ да женама старосне доби између 18 и 35 година са пребивалиштем у Војводини, пренесе знања о техникама формирања бизнис идеја или развијања већ постојећих идеја, као и да их информише o техничким детаљима вођења компаније и доступним изворима финансирања.
Иако је рад Source Hub-а тренутно заустављен, на примеру његовог оснивања и рада доказано је како се од идеје и посвећености може много учинити за заједницу.
То се може закључити на основу позитивних искустава полазница Source Hub Бизнис академије.
Мокрин House, представљен као урбани простор у руралном окружењу, свој развој базира на услузи која подсећа на хотелску. Ипак, то је више од три здрава оброка дневно и удобног кревета.
Када су у питању пословне активности, ту је простор за рад, конференције, team building, саветовање, радионице…
Иако је суштина постојања оваквог простора обезбеђивање пријатних услова за рад, он је допуњен активностима који доприносе релаксацији, те је посетиоцима на располагању базен, библиотека, билијар, тренинг стреличарства, филмске пројекције, теретана итд. Такав амбијент дефинитивно одговара и принципу colivinga, што је препознато и од бројних посетилаца изван граница Србије.
Услед корона вируса, тим Мокрин House-a повремено обуставља рад, али су упркос томе у потпуности посвећени једном од главних циљева – ревитализацији локалне средине.
Врмџа, село које је познато по досељавању великог броја становника различитих занимања и сфера интересовања, место је Rural Hub-a, coworking простора креираног од стране ентузијасткиње Драгане Томић Пилиповић. Може се рећи да је овај coworking простор рурално најаутентичнији и посвећен како групном, тако и појединачном саветовању. Близина Ртњу и Сокобањи, али и лепота окружења самог села доприносе повезаности посетиоца са природом и локалним становништвом које пружа услуге смештаја, хране и културно-туристичких садржаја.
Осим инспиративног простора за развој појединаца и тимова, посетиоци могу добити оно што је суштина заједничког деловања: смернице за даљи развој, остваривање нових контаката и стицање значајних вештина и знања.
Померањем фокуса са пољопривреде као доминантне делатности на остале привредне активности руралним срединама, створена је основа за свеобухватан рурални развој у Србији. У све већој мери су актуелни рурални туризам (етно туризам, бањски туризам, планински туризам, верски туризам…), мала привреда, винарије и многе друге услужне делатности. Међутим, поједина рурална подручја и даље нису покривена мрежом мобилних оператера нити широкопојасним интернетом, али се трендом друштвеног повезивања на алтернативне (online) начине, као и коришћењем интернета у пословне и друге сврхе чини да ће таквим подручја бити све мање. Без обзира да ли ће то бити coworking простори или други видови друштвено-економског повезивања, постоји велики потенцијал за креирање радних места у руралним подручјима, где би се могла искористити флексибилност области у оквиру које компаније послују, као што је то нпр. случај са ИТ индустријом.
***
Текст „Coworking у српском руралу” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Вукашина Коларевића можете прочитати овде.
Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.
pdf [3 MB]
Оставите коментар