Влада Републике Србије
Око 90.000 домаћинстава и 600 школа и јавних институција широм Србије добиће приступ брзом широкопојасном интернету захваљујући пројекту дигитализације који подржавају Европска банка за обнову и развој (EBRD) и билатерални донатори у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF).
Тренутно је само 69 процената руралних српских домаћинстава повезано са фиксним широкопојасним мрежама, у поређењу са 85 процената у урбаним срединама (на основу података из 2019. године). Овај јаз значајно отежава приступ економским могућностима великом делу становништва. Затварања проузрокована пандемијом корона вируса показала су да је брзи интернет пресудан за рад од куће, наставак образовања на свим нивоима, приступ медицинским и финансијским услугама или једноставно одржавање комуникације са спољним светом.
Чак и пре него што је поочела пандемија коронавируса, недостатак широкопојасних веза за сеоске школе идентификован је као растући проблем за Србију – једна четвртина свих ученика похађа сеоске школе, а последњих година раст уписа у руралним регијама надмашио је раст у свим осталим школама. Без одговарајуће инфраструктуре за брзи интернет, сеоске школе и њихови ученици ризикују да остану иза својих вршњака у урбаним срединама.
Зајам EBRD у износу од 18 милиона евра и грант од WBIF-а од 1,7 милиона евра омогућиће Србији да финансира изградњу оптичке широкопојасне инфраструктуре у руралним регионима земље. Пројекат је део српске иницијативе за промоцију дигитализације као покретача економског раста и позиционирање земље као чворишта за развој ИТ-а.
„Рођење у руралном подручју идентификовано је као један од фактора неједнаких могућности у регионима EBRD-а, укључујући и Србију. Стварање бољих веза – како физичких, тако и технолошких – између урбаних и руралних подручја помаже у обезбеђивању бољег квалитета живота у руралним зонама и спречавању одлива мозгова из српских села“, наводи Жужана Харгитаи, регионална директорка EBRD-а за Западни Балкан.
„Дигиталне технологије доносе револуцију у начин на који учимо, радимо и живимо као појединци и као друштво. Сваком су потребне праве вештине, знања и поуздање да искористи пун потенцијал дигиталних технологија. Недостатак тих вештина негативно утиче на могућност запошљавања и квалитет живота. Овај пројекат ‘широкопојасног повезивања следеће генерације’ ће створити неопходне предуслове за друштвени и економски развој у руралним деловима Србије који немају приступ широкопојасној мрежи (такозване беле зоне). Заједно са осталим члановима Тима Европа, Европска унија с поносом подржава дигиталну агенду Србије, посебно да пружи новим генерацијама неопходне образовне алате током пандемије“, сматра шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Сем Фабрици.
„Ултрабрзи широкопојасни приступ достићи ће око 90.000 домаћинстава у руралним подручјима и омогућиће потпуно нову перспективу за становништво, посебно за децу и омладину у тим областима. Модерно окружење за дигитално образовање и приступачне дигиталне услуге побољшаће локалне капацитете и економски развој, допринеће регионалном развоју и повезивању и усклађивању са европским правним оквиром и нашем убрзаном напретку у процесу европских интеграција“, каже министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.
Николаус Лутероти, аустријски амбасадор у Србији, сматра да је овај пројекат дигиталне инфраструктуре пресудан подухват Владе Србије који не само да обећава социјално-економске добитке у руралним областима, већ омогућава и низ нових могућности у дигиталној повезаности. Билатерални донатори WBIF-а су зато са великим задовољством подржали његову примену грантом за техничку помоћ, појашњава аустријски амбасадор.
WBIF подржава социјално-економски развој и приступање ЕУ широм Западног Балкана пружањем финансијских средстава и техничке помоћи за стратешке инвестиције. То је заједничка иницијатива Европске уније, финансијских институција, билатералних донатора и влада Западног Балкана. До сада су највеће појединачне кумулативне залоге дале Норвешка, Шведска, Аустрија, Немачка, Италија и Велика Британија. Аустрија је тренутни копредседавајући WBIF-а.
До данас је WBIF доделио бесповратна средства у износу од 1,3 милијарде евра за процењене инвестиције од 20,8 милијарди евра у добро повезани саобраћај, енергетске и дигиталне мреже, обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност, системе водоснабдевања и отпадних вода, заштиту од поплава, образовање, истраживање и културне установе здравствене и правосудне установе, које су кључне за одрживи развој у региону.
EBRD је водећи институционални инвеститор у Србији. До данас је банка уложила више од 6,5 милијарди евра у 277 пројеката у земљи. EBRD се фокусира на подршку развоју приватног сектора, побољшању јавне инфраструктуре и на укупној транзицији ка зеленој економији.
Извор: europa.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар